Србија: Кандидати за пензије на оштрици реформи
Већ од септембра, држава се спрема да врати радне књижице хиљадама својих чиновника и радника како би растеретила буџет и оздравила српску економију. Прва реакција на ове најаве из Владе Србије је страх пола милиона запослених у разним установама да ће баш некога од њих захватити најављена сјеча јавних службеника.
У државном сектору запослено је око 493.000 људи и сви они ће, мање или више, у наредном периоду, стријепити за своја радна мјеста. Кад је пола милиона људи у игри, то је у сваком случају проблем за сваку државну администрацију. Ако сви остану на својим радним мјестима, представљаће страховито оптерећење за буџет. Ако оду на биро рада, представљаће велики социјални проблем, који ће се, опет, делом рјешавати – буџетском помоћи.
Као у бубњу који се врти с куглицама, многи се надају да њихово име и презиме неће бити извучено, већ да ће остати тамо гдје јесте и да ће се вртети све до пензије или новог, великог пребројавања запослених у администрацији… Разумије се да ће се та вртешка вртјети на рачун државног новца и чини се да се никада неће зауставити.
Хоће ли најава Кори Удовички заиста суштински променити однос актуелне владе према запосленима у јавном сектору или ће и септембарски откази бити само козметичка промена администрације на републичком и локалном нивоу?
Већ сама чињеница да је за ову годину предвиђено да радне књижице добије назад око 9.000 запослених, с тим што ће велики број њих отићи у пензију, говори у прилог да ће се бучно најављиваном кресању јавног сектора, ипак, приступити поприлично опрезно. Дакле, оштрим реформским захватима најприје ће се отпустити – кандидати за пензије. Али, чак и ако се сложимо да је то траљав корак, он ће ипак бити значајан за јавне финансије. Послије дуге расправе у парламенту, у петак су посланици изгласали Законо начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору. Тај закон тако постаје правни оквир за рационализацију броја запослених, а доноси и критеријуме и начин престанка радног односа оних који буду „на листи”.
Утјешно или не, али они који буду остали без посла имаће право на отпремнину и накнаду, за разлику од запослених у приватном сектору, који се, углавном, не могу надати никаквој милости послодавца. Половина оних који треба да остану без посла ангажована је у државној управи, док друга половина радиу локалним самоуправама.
Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички већ је објаснила да је доношење овог закона најбоље рјешење за тренутну ситуацију с превеликим бројем запослених у јавној управи у Србији, а да ће се проблем ријешити и – забраном запошљавања. Наиме, биће формирана база података о ангажовању и примању свих запослених, како би се омогућила контрола државног буџета. Биће то нека врста пописне листе свих јавних службеника. Питање које се намеће, међутим, јесте следеће: зашто до сада то већ није учињено?
Према ријечима Кори Удовички, тим законом ће бити дефинисан основ за отпремнину, а дио за накнаде биће уређен подзаконским актима која треба да донесе влада.Смањење броја запослених у наредне три године би требало да доведе до смањења расхода за зараде запослених са садашњих 11,8 одсто, на ниво од осам одсто БДП-а годишње.
Министарка Кори Удовички изјавила је да би до краја године, заједно с отпуштањем око 9.000 запослених који су вишкови у државној управи и с природним одливом запослених усљед одласка у пензију, у државној управи бити мање око 20.000 запослених. Дакле, опет се више рачуна на биологију, која ће кандидате за пензије само прекомандовати из државне администрације у Фонд ПИО, него што се планира озбиљно разрачунавање с бирократијом.
Али, кади они државни службеници широм Србије који нису пензионери, а „оду на улицу”, повуку са собом и чланове својих породице, па се та егзистенцијална неизвјесност прошири на неколико десетина хиљада грађана,који се евентуално неће снаћи послије потрошене отпремнине, добиће се и нови социјални проблеми. Да ли је Влада на то рачунала?
Према ријечима министарке Удовички, Србија мора да смањи број запослених, а још више трошкове државе. И то је зид о који не смије да се удари. Тај зид, дакле,треба да се прескочи. Али, како је министарка нагласила, отпуштања и остале радње које иду уз то никако не смију да се обављају насумице. Потребна је, дакле, пажљива припрема.
Мало коме је ових дана јасно да ли се, заправо,смањење запослених односи само на државну управу или и на велика јавна предузећа. Јер, јавност махом упире прстом у јавна предузећа као главне црне буџетске рупе, у којима, зна се, има вишка запослених, што ће рећи, приличан број залудних и прекобројних, али добро плаћених кадрова и кадровчића. Све док им не дође вријеме за пензију.