Незапамћен прилив миграната у ЕУ и Западни Балкан
Засада нема обједињених и прецизних званичних података колико је миграната пристигло у Европу до овог тренутка и којим путем, али расположиве бројке указују да у покушају да стигну до богатих земаља ЕУ, мигранти више не долазе првенствено бродовима преко Шпаније и Италије као ранијих година већ све више "Балканском рутом" која их води кроз Грчку преко Македоније и Србије до Мађарске.
Према подацима европске пограничне службе Фронтекс, у првих седам мјесеци ове године у ЕУ је стигло 340.000 миграната, преноси АФП.
Високи комесаријат УН за избјеглице (УНХЦР) је прошлог уторка саопштио да је од почетка 2015. године у Европу преко Медитерана стигло 264.500, миграната од чега 158.456 у Грчку, око 104.000 у Италију, 1.953 у Шпанију и 94 на Малту.
У Грчку је преко копнене границе са Турском стигло још 1.716 избеглица чиме је укупан број миграната који су дошли у ту земљу достигао 160.172 изјавио је портпарол УНХЦР-а Вилијам Шпиндлер на прес брифингу у Женеви. Он је рекао да је само у јулу у Грчку дошло више избјеглица него читаве 2014. године - 50.242 у односу на 43.500 у 2014.године а само у једној недјељи у августу 21.000.
Већина избеглица су Сиријци, 82 процента, потом слиједе Авганистанци 14 одсто и Ирачани три одсто, што потврђује да ће се највећи број њих квалификовати за статус избјеглице. Само током протеклог месеца у ЕУ је ушло више од 107.500 мигранта а позиви на налажење заједничког одговора за кризу су све гласнији.
Све то указује да се ЕУ али и Западни Балкан, суочавају са избјегличким таласом без преседана па није чудо што Брисел и европске престонице број људи који бјеже од рата, репресије и сиромаштва описују као најгору избјегличку кризу од Другог свјетског рата.
У Италију је ове године пристигло 108.000 људи, пренио је АФП навевши упозорење тамношњег министра спољних послова Паола Ђентилонија да по питању имиграција Европа ризикује да покаже своје најгоре лице - себичност и насумично одлучивање и свађе међу чланицама.
Италијанске власти у Риму саопштиле су да је обалска стража само у суботу спасла 4.400 миграната са 22 брода, што је апсолутни рекорд у посљедњих неколико година.
Македонске власти су јуче саопштиле да је према проценама у ту земљу у посљедња два мјесеца ушло 44.000 миграната.
Њемачки канцелар Зигмар Габријел рекао је да је број захтијева за азил учетворостручен и да би до краја године могао достићи број од 800.000, што је како је оцијенио, "највећи изазов од поновног уједињења Њемачке 1990.године.
У Македонију и Србију данима пристижу хиљаде миграната који настоје да дођу до Европе преко Грчке и Балкана а само током викенда из Македоније је у јужну Србију ушло више од 7.000 људи, саопштио је УНХЦР.
Не рачунајући ове нове податке, према ријечима шеф мисије УНХЦР-а у Србији Ханса Шодера, у Србији је до пре недјељу дана евидентирано укупно 83.000 тражилаца азила, од којих је 500 поднијело захтјев за азил. Он је оценио да су грађани према избјеглима до сада били толерантни и да се нада да ће тако остати.
Меркелова и Оланд ће данас, према изворима блиским француском предсједнику, настојати да дају нови замах рјешавању кризе и примјени већ донесених одлука. Ситуација се не рјешава," а одлуке које је донела ЕУ "нису довољне," рекао је извор близак француском предсједништву агенцији АФП.
Приоритет је између осталог формулисање јединствене европске политике према азилантима и састављање обједињеног списка сигурних земаља чији држављани неће бити сматрани за легитимне тражиоце азила, што досада није урађено. Они ће такође покушати да убрзају успостављање центара за пријем избјеглица у Грчкој и Италији, земљама које су поднијеле највећи терет прилива избјеглица како би идентификовале тражиоце азила и илегалне мигранте.
"Док год се не формирају ти центри и док не буде унутрашње солидарности у ЕУ, неће доћи ни до враћања миграната који ће обесхрабрити нове доласке, рекао је тај извор.