Звиздић: У Беч са пројектима из области транспорта и енергетике

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић рекао је на конференцији за новинаре након сједнице да ће у Бечу у области саобраћаја бити представљена два пројекта који су већ договорени за ову годину - мост на дионици ауто-пута "Пет це" на релацији Свилај - Оџак и мост на дионици ауто-пута Бањалука - Градишка.

"За мост између Свилаја и Оџака, који ће бити дуг 660 метара, БиХ ће добити 22 милиона евра, а укупна инвестиција процијењена је на 109 милиона евра. Оквирно вријеме за реализацију овог пројекта је од средине 2016. до краја 2017. године и он ће бити рађен заједно са Хрватском", истакао је Звиздић.

Према његовим ријечима, за изградњу моста на ауто-путу Бањалука - Градишка БиХ ће добити грант од 6,8 милиона евра од укупно процијењених 34 милиона евра потребних за реализацију пројекта.

Он је навео да је планирано да изградња моста почне 2017. године и буде завршена до краја 2018.

"За оба ова пројекта постоји писана сагласност и БиХ и Хрватске и они би требало да у потпуности буду потврђени на бечкој конференцији", истакао је Звиздић.

Према његовим ријечима, БиХ ће у области саобраћаја на конференцији у Бечу предложити и пројекат изградње дијела Јадранско-јонског пута кроз БиХ у дужини од 117 километара.

"Ријеч је о веома прихватљивој цијени изградње и роковима изградње од двије године. Имамо дефинисане двије спојне тачке са Хрватском и Црном Гором. Пут би се у дужини од 21 километра преклапао са ауто-путем на коридору `Пет це` што би значајно смањило трошкове изградње", појаснио је Звиздић.

Он је навео да ће БиХ за овај пројекат тражити одмах 14 милиона евра за припрему пројектно-техничке документације и израду потребних студија заштите животне средине како би била спремна да у 2016. или 2017. да крене са реализацијом овог за изузетно важног пројекта, који је једнаког степена важности као и ауто-пут на коридору "Пет це".

"Изградњом ова два ауто-пута БиХ би била изванредно регионално и инфраструктурно повезана", рекао је Звиздић који се нада да ће сусједи подржати овај пројекат јер сматра да је БиХ кључ успјеха регионалне сарадње.

Звиздић сматра да посебан сензибилитет према томе треба, прије свих, да имају Србија, Хрватска и Црна Гора, а онда и ЕУ.

Према његовим ријечима, осталих пет пројеката у вези са саобраћајем су из основне мреже за које БиХ тражи да буду финансирани до 2023. године са укупно 1,25 милијарди евра, а завршени до 2030. године.

Ту је ријеч о дионицама ауто-пута "Пет це" Оџак - Добој Југ, Тарчин - Коњиц и Мостар Сјевер - Почитељ у укупном износу од 1,1 милијарди евра.

БиХ ће захтијевати да обнова жељезнице на коридору "Пет це" на релацији Сарајево - Подлугови буде финансирана са 23 милиона евра, даља реализација развоја Мастер плана развоја аеродрома са 35 милиона евра, рехабилитација пловног пута Саве са 21 милиона евра и изградња и проширење Луке Брчко са 20 милиона евра.

Звиздић је саопштио да ће дио средстава бити добијен као грант, дио за даљу припрему пројектно-техничке документације, а дио као кредити под изузетно повољним условима.

Према његовим ријечима, други сет материјала у вези је са енергетским пројектима.

"Ту ће бити предложен пројекат изградње 400-киловолтног далековода у дужини од 122 километра који повезује Србију, БиХ и Црну Гору. Он треба да буде изграђен од 2017, односно 2018, до 2023. године", навео је Звиздић.

Према његовим ријечима, укупна вриједност пројекта је 66 милиона евра, од чега је за Србију, због дужине далековода, намијењено 47 милиона, а за БиХ и Црну Гору по девет милиона евра.

Он је истакао да овај пројекат значи интерконекцију БиХ са Србијом и даље са Румунијом, Бугарском и другим електродистрибутивним мрежама.

"Други изузетно важан енергетски пројекат јесте Јадранско-јонски гасовод. Тражимо да, у складу са раније потписаним споразумима, тај гасовод транзитно пролази кроз БиХ", нагласио је Звиздић.

Делегацију БиХ на конференцији у Бечу чиниће Звиздић, министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, министар иностраних послова Игор Црнадак и министар транспорта и комуникација Славко Матановић.