Дан послије "црног понедјељка" на берзи
Разлог томе је и што је Народна банка Кине оборила референтну каматну стопу желећи да примири турбулентан пад кинеских акција. Међутим, широм свијета се анализира шта треба научити из "црног понедјељка".
У економији, кажу, није добро када се ствари дешавају нагло. Тако је јучерашњи "црни понедјељак" дошао као врхунац двомјесечних осцилација на берзама у Кини.
"Те промјене се десе када тржиште буде прегријано, тј. када већа количина капитала доведе до раста цијене акција и у једном моменту дође неки стимуланс који изазове негативну реакцију. Овај пут то је била промјена у курсу јуана", објашњава брокер Ненад Гујаничић.
До девалвације јуана дошло је због јачања долара, валуте у којој Кинези извозе, што поскупљује кинеску робу. Циљ је био да Кина повећа извозну конкурентност. Додатни разлог за "црни понедјељак" је и тај што мали инвеститори у Кини чине чак 80 одсто трговања.
"Кинеске банке су почеле да прихватају акције као колатерале за обезбјеђење кредита. Оног тренутка кад акције губе вриједност, банка вас тјера или да продате акције, продате кредит, или да дате други колатерал. То је, у суштини, окидач панике која је настала на тржишту", наводи Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије.
Најозбиљнија посљедица краха на кинеским берзама може бити додатно успоравање друге економије свијета која је велики потрошач сировина.
"Од нафте, преко челика, алуминијума, хране... Када код њих опадну економске активности или смање интензитет, смањује се и потреба за увозом. То се одмах одражава на земље извознице, укључујући Русију, Бразил, Јужну Африку", додаје Мусабеговић.
Ненад Гујаничић сматра да постоји велика вјероватноћа да великог успоравања неће бити.
"Кинеска економија не може унедоглед расти стопама од седам или осам одсто и то сваки зрели инвеститор зна. Али вјероватно неће услиједити ни то тврдо приземљење кога се инвеститори плаше. Ова реакција од прије неколико дана је била пренаглашена", указује Гујаничић.
Да ли је јучерашњи дан био знак почетка неке нове кризе или комешање тржишта, које није непознато запосленима на берзама? Одговор би се могао знати за три до шест мјесеци. Према теорији, дешавања на берзи тек послије тог периода прелију се у реалност.