latinica  ћирилица
30/08/2015 |  14:20 | Аутор: СРНА

Помен убијеним Србима у Пучилама код Бијељине

На градском гробљу у Пучилама у Бијељини данас је, поводом обиљежавања 23 године од дана ослобођења Смолуће, Потпећи и Тиње, служен парастос за 74 становника погинула у вишемјесечном окружењу у којем их је држала акозвана Армија БиХ.
Бијељина - сјећање - Фото: СРНА
Бијељина - сјећањеФото: СРНА

Више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње 1992. године провело је више од три мјесеца у заточеништву. У том периоду погинула су 74 мјештана, 254 их је рањено, највише цивила.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да судбина становништва ова три села предствља још једно свједочанство етничког чишћења српског народа са простора БиХ.

"Ако имамо у виду да су за прогоне у одбрамбено-отаџбинском рату одговарали само и једино Срби, то је онда још један доказ селективне правде Тужилаштва и Суда БиХ", истакао је Савчић и упитао шта је са Србима прогнаним из Тузле, Зенице, Травника, Бугојна, Сарајева и других мјеста.

Он је указао да и послије 20 година од рата постоје "двоструки аршини" и двије истине, те у складу са тим и неодговорност дијела правосудних органа.

Предсједник Удружења грађана "Смолућа" Мирко Трифковић подсјетио је да је становништво више од три мјесеца било заточено, без воде, хране, а да их је за то вријеме свакодневно нападала и гранатирала такозвана Армије БиХ.

Он је истакао да је захваљујући добро организованој акцији Војске Републике Српске, заједно са Гардом "Пантери" из Бијељине, из потпуног окружења ослобођено 7.000 људи, који данас у највећем броју живе у Бијељини, Брчком и Угљевику.

Трифковић је навео да су села Смолућа, Потпећ и Тиња данас потпуно пуста јер се нико није вратио.

Некадашњи становник Смолуће Димитрије Вуковић у окружењу је изгубио два брата, петорицу рођака, а потом и оца. Он каже да су три мјесеца проведена у окружењу непријатељских снага - мјесеци патње, бола и наизвјесности.

"Живот је био неподношљив, тежак, без воде, струје и икаквих контаката", присјећа се Вуковић и истиче да је живот и повратак у Смолућу незамислив јер она више практично не постоји.

Према његовим ријечима, тамо је све уништено, продато све што се могло продати, а и неко, ко је провео три мјесеца у паклу, сигурно нема жељу да се врати.

Парастос служен на градском гробљу Пучиле у Бијељини организовала је Борачка организација Бијељина и Удружење грађана "Смолућа".