Тони Блер покушао да "спаси" Гадафија прије бомбардовања Либије
У биографији Дејвида Камерона, чији је аутор сер Ентони Селдон, наводи се да је Тони Блер 2011. године контактирао "кључног Гадафијевог сарадника" и упозорио га да је у току војна кампања да се дотадашњи лидер Либије свргне с власти, уз подршку САД и њених савезника.
У књизи се наводи да је Тони Блер чак назвао сједиште британске владе у Даунинг стриту 10 и рекао како "Гадафи жели договор са Британцима". Премијер Дејвид Камерон, ипак, није прихватио ту понуду.
У Великој Британији је тренутно у току истрага о учешћу војске те земље у акцијама у Либији.
Надхим Захави, посланик конзервативаца у парламенту Велике Британије изјавио је да би "у јеку ових открића, Блер морао да иступи и открије јавности везе које је Британија имала са Либијом".
Иако је у питању биографија Дејвида Камерона, Тони Блер је добио велики простор у њој, у којем је углавном спомињан у негативном контексту.
Селдон наводи да "Блер није имао петље да интервенише у Сирији, јер да јесте, ИСИС не би био овако моћан". Ова теорија је, пак, крајње дискутабилна, нарочито имајући у виду да је све главне лидере Исламске државе током 2000-их финансирала САД, која своје акције реијтко када спроводи без помоћи Британаца. Циљ је био рушење сиријског режима, који никако не одговара њиховим спољнополитичким аспирацијама.
Године 2003. Тони Блер је у УН предложио резолуцију за укидање америчких санкција Либији. Британски медији писали су да је некадашњи премијер радио као савјетник Либијске инвестиционе управе, фонда који су основали Гадафијеви 2006. године и чија се вриједност процјењује на 70 милијарди долара. Баш у то вријеме, пуковников најконтроверзнији син Сеиф је изјавио да је Блер постао добар пријатељ породице Гадафи.
Људи блиски Гадафију, као и његов син Саиф ел-Ислам Гадафи, помињали су да им најмање двије државе, односно компаније из тих држава - Француске и Италије, дугују 200 милијарди америчких долара.
Љути због неплаћања дугова, Либијци су планирали да не обнове уговоре с компанијама који истичу 2012. године. Према неким гласинама, убијени либијски вођа тајно је изнио из Либије и у иностранству инвестирао више од 200 милијарди долара.
Данас, четири године након бруталног убиства пуковника Гадафија на улицама, Либија је у потпуном хаосу.
У земљи чије је кланове, илегалне милиције и племена Гадафи контролисао више од четири деценије, послије "увођења демократије" баш ништа не функционише, а сви су на (нечијој) мети: на кратко и са јасном поруком отет је па убрзо ослобођен премијер Али Зејдан, амерички командоси су "опуштено" упали у земљу и отели исламисту Абуа Анаса ел Либија, а амерички амбасадор је убијен.
Од "почетка револуције" само у Бенгазију извршено је више од 70 политичких убистава... несташице воде и струје све су чешће, производња нафте вишеструко је умањена...У преводу, Либија је огрезла у неимаштини, крвавим сукобима и анархији, док је са Гадафијем ситуација била знатно другачија.