Суђење Младићу - оспорени балистички наводи из оптужнице
Суботићева је навела да бошњачки истражиоци нису правилно одредили правац из којег су долетјеле три минобацачке гранате које су експлодирале у насељу Добриња 4. фебруара 1994. године, када је погинуло осам, а рањено 18 људи.
Анализирајући експлозије, Суботићева је навела да су гранате долетјеле са положаја такозване Армије БиХ и да из правца из којег су долетјеле није било положаја Војске Републике Српске ближих од шест километара.
Суботићева је истакла да су у ствари експлодирале четири гранате, али да се у ондашњем полицијском извјештају спомињу само три и примијетила да се за једну особу, која је у том извјештају била наведена као девета жртва, касније испоставило да је жива.
Она је истакла да је и полицијски извјештај о страдању цивила у реду за воду испред основне школе на Добрињи, 18. јуна 1994. године, за који су окривљени Срби, садржи "импозантну количину недосљедности и нелогичности".
Суботићева је указала да је граната, у чијој су експлозији страдали људи, долетјела са удаљености између 300 и 450 метара, гдје су били положаји такозване Армије БиХ.
Она је истакла да су гранате долетјеле са бошњачке стране и у још једном сличном инциденту, који се догодио пет мјесеци касније, када су три гранате убиле троје цивила 8. новембра 1994. године на Кошевском брду.
Суботићева је подсјетила на то да су то утврдили истражитељи француског Унпрофора, али и српска страна, док се тадашња сарајевска полиција противила том налазу.
На сутрашњем суђењу Суботићева ће свједочити о експлозијама на сарајевској пијаци Маркале.