Уставни суд БиХ почео јавну расправу о оцјени уставности Закона о празницима Српске (ВИДЕО)
Предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман на почетку данашње јавне расправе пред овим судом говорио је о историјату и садржају предмета поводом захтјева бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске, након чега су правни заступници Изетбеговића образложили његов захтјев.
Он је у уводном излагању навео да је Изетбеговић затражио да Уставни суд БиХ оцијени уставност Закона о празницима Републике Српске, међу којима је 9. јануар - Дан Републике.
Ћеман је подсјетио и на чињеницу да је Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију у којој се наводи да Дан Републике неће бити укинут, чак и ако Уставни суд БиХ, евентуално, донесе одлуку којом би овај државни празник прогласио неуставним.
У декларацији је оцијењено да је оспоравање одредаба Закона о празницима Републике Српске пред Уставним судом БиХ "искључиво политички, а не правно заснован акт, чији је прикривени циљ негација легалитета и легитимитета Републике Српске и дејтонског уставно-правног поретка БиХ".
Према Ћемановим ријечима, Венецијанска комисија сматра да обиљежавње 9. јануара код неких грађана у Републици Српској "буди нелагодност" и да може довести до "одређених облика дискриминације".
Он је додао да Клуб делегата Хрвата сматра да је Изетбеговићев захтјев неоснован, док Клуб бошњачких делегата у Вијећу народа Народне скупштине Републике Српске сматра да је та апелација основано упућена Уставном суду БиХ.
"Сврха ове јавне расправе јесте да учесници у овом спору изнесу и додатне аргументе", истакао је Ћеман.
Изетбеговићев заступник Недим Адемовић, образлажући приједлог, покушао је да оспори значај 9. јануара за грађане Српске, али и БиХ у историјском контексту, вежући га за 9. јануар 1992. године, /датум доношења декларације о проглашењу Републике Српске/, те критикујући декларацију и ставове Народне скупштине Републике Српске у вези са овим питањем.
"Нарушен је принцип секуларизма и повријеђена су вјерска осјећања припадника других народа, без обзира на националну припадност", рекао је Адемовић.
Према његовим ријечима, овај закон прописује да "онај ко не жели да слави Дан Републике Српске биће изложен новчаним санкцијама".
Он је констатовао да је Уставни суд Републике Српске раније одбацио захтјев Клуба бошњачког народа у Вијећу народа о проглашавању виталног националног интереса.
Адемовић је затражио обустављање овог поступка пред Уставним судом БиХ и да се Закон прогласи неуставним.
Према његовим ријечима, овај Изетбеговићев захтјев није усмјерен ка негацији легитимитета Републике Српске, него ка оспоравању Закона о празницима у Српској и утврђивању мотива законодавца да 9. јануар прогласи за празник једног народа, односно Дан Републике и крсну славу Републике Српске.
Адемовићев колега Дино Абазовић говорио је о наводној повреди принципа секуларизма на бази вјерске толеранције, при чему је критиковао значај који Српска придаје својој крсној слави - Светом Стефану.
Оба Изетбеговићева правна заступника сматрају да је Закон о празницима у Републици Српској "неприхватљив и неправичан према несрпским народима у БиХ".
Представници Републике Српске на јавној расправи пред Уставним судом БиХ су Жељко Мирјанић, Миле Дмичић, Драган Чавић, Драгана Марковић и Жељко Вукадиновић који ће своје ставове изнијети у наставку расправе, након једночасовог излагања Адемовића и Абазовића.
ДМИЧИЋ: ЗАКОН О ПРАЗНИЦИМА СРПСКЕ ДОНЕСЕН НА УСТАВАН НАЧИН
Закон о празницима Републике Српске усвојен је на уставан начин и не садржи никакве дискриминаторске одредбе, изјавио је данас предсједавајући делегације Народне скупштине Српске Миле Дмичић на јавној расправи пред Уставним судом БиХ поводом захтјева бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића за оцјену уставности овог закона.
"У Изетбеговићевом захтјеву, као и данашњим излагањима његових правних заступника на јавној расправи пред Уставним судом БиХ, уочљива је одбојност према равноправности ентитета, што је антидејтонски став", рекао је Дмичић.
Он је истакао да, када је ријеч о Закону о празницима Српске, нема повреда принципа равноправности народа у БиХ, нити виталног националног интереса било ког конститутивог народа.
"Дан Републике је празник у Српској и то секуларног карактера", рекао је Дмичић.
Он кажа да се захтјев за поновно оцјењивање законодавства Српске у вези са празницима може посматрати у контексту правног правила о већ пресуђеној ствари, дакле понављање нечега што је већ урађено.
Дмичић сматра неприхватљивим покушаје оцјењивања политичких и историјских елемената у вези са Изетбеговићевом апелацијом, наглашавајући да оспоравану Декларацију Народне скупштине Републике Српске из јануара 1992. године о проглашењу Српске треба уважавати као валидан документ донесен у оквиру мировног пакета за БиХ.
"Закон о празницима Републике Српске усвојен је у уставној процедури и уз поштивање поступка обезбјеђења принципа виталног националног интереса, те у себи не садржи никакве дискриминаторске одредбе", нагласио је Дмичић.
Он очекује да ће Уставни суд БиХ, у контексту овог предмета, поштовати организацију, структуру и функционисање БиХ и њен Устав.
Члан делегације Народне скупштине Републике Српске Драган Чавић рекао је током јавне расправе да се у политичкој историји Републике Српске и БиХ многи вјерски празници преклапају са одређеним датумима и празницима државног карактера.
Чавић је судијама Уставног суда БиХ појаснио како се конкретно обиљежава Дан Републике Српске, подсјећајући како је он то лично радио док је обављао дужност предсједника Републике, заједно са потпредсједницима из оба конститутивна народа и у присуству многобројних међународних званичника.
Примједбе подносиоца апелације на 9. јануар као крсну славу Републике Српске, Чавић је одбацио, уз образложење да то питање нема институционални карактер.
Члан делегације из Српске Жељко Мирјанић констатовао је да су предлагачи захтјева за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске данас одустали од дијела свог захтјева, што указује на њихову лошу припрему за ову јавну расправу, а поготово што су оспоравали члан који не постоји у тексту закона.
Он је нагласио да је овај закон добио зелено свјетло од Устаног суда Српске и његовог Вијећа за заштиту виталних националних интереса.
Током своје дискусије, Мирјанић је нагласио обавезу поштовања Дејтонског мировног споразума за све у БиХ, а та обавеза односи се и на историјске чињенице.
"У Закону о празницима Републике Српске термин крсне славе се не помиње, па није јасно зашто то подносиоци захтијева уопште помињу и оспоравају, посебно 9. јануар, односно празник Светог архиђакона Стефана, поготово јер је ту ријеч о вјерским празницима које прописују вјерске заједнице", рекао је Мирјанић.
Историчар Жељко Вујадиновић појаснио је судијама Уставног суда БиХ историјски, односно хришћански концепт празника, али и личности Светог Стефана који је био Јевреј, па је чудно да га данас неко веже искључиво за српски народ, јер је ријеч о светитељу, заштитинику сиротиње, којег славе сви хришћани.
Након излагања представника Народне скупштине Републике Српске дата је пауза до 13.00 часова, нако чега ће јавна расправа бити настављена.