Сирија: Борбе на фронту, дипломатске активности данас у Паризу
Разговор у Паризу који ће окупити руског предсједника Владимира Путина и француског шефа државе Франсоа Оланда, према оцјенама медијских агенција, више ће се осврнути на дешавања у Сирији, иако је сусрет иницијално заказан да се разматрају мировни напори у Украјини.
Путин ће се, након разговора са Оландом, састати и са њемачком канцеларком Ангелом Меркел.
Бијела кућа је, у својој осјени догађаја у Сирији, навела да Русија изводи насумичне нападе из ваздуха на снаге сиријске опозиције.
Истовремено, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио да Русија напада исте мете које је одредила међународна коалиција на челу са Сједињеним Америчким Државама.
Русија истиче да су мета њених напада екстремисти "Исламске државе" и остали милитанти, а да су гађани складишта оружја и командна мјеста исламиста.
Грађански рат у Сирији, који улази у пету годину, поред снага Башара ел Асада, разних побуњеничких група и Исламске државе, укључује и стране силе чији се интереси поклапају, али су понекад и сукобљени. Упркос дипломатском маневрисању, криза у Сирији добија на замаху, што се види и по броју избјеглица које долазе из те државе.
Сукоб у Сирији је почео на таласу Арапског прољећа, 15. марта 2011. године, истовременим демонстрацијама у више сиријских градова против владе и предсједника Башара ел Асада. Демонстранти су тражили крај владавине Бас партије у Сирији, већа грађанска и социјална права као и Асадов одлазак са власти. Протести и демонстрације су касније прерасли у оружане сукобе, а 2012. године сукоб побуњеника и Војске Сирије прераста у грађански рат.
Сиријска војска је прилично ослабљена вишегодишњом борбом са опозиционим групама и Исламском државом. Како Асадов режим не би пао и земља утонула у извесни хаос, руске ваздухопловне снаге започеле су јуче нападе на циљеве Исламске државе у земљи.
Либански Хезболах, као велики савезник Асада, од самог почетка грађанског рата 2011. године, прикључио се сиријској војсци. Борци Хезболаха обавезали су се на општи рат до пораза побуњеничких група.
Сиријски Курди, којих има око два и по милиона, боре се на страни Башара ел Асада. Они су прошле године уз помоћ ваздушне коалиције коју предводе САД, спречили да стратешки важан град Кобане на турско-сиријској граници падне у руке Исламске државе.
Ел Нусра фронт је сунитска исламистичка милитантна група са око 15.000 бораца, која се сматра сиријским крилом Ал Каиде, али су се касније дистанцирали од те организације. Њихов циљ је оснивање исламске државе на тлу Сирије. Поред режима Башара ел Асада њихов велики противник и ривал је Исламска држава, са којом су се разишли 2013.
Велики број побуњеничких група окупљен је у Сиријску слободну армију, која, према различитим изворима, броји између 45 и 60.000 бораца. Залажу се за смјену Асадовог режима.
Исламска држава је најмоћнија исламистичка група и самопроглашени калифат који воде сунити из Ирака и Сирије. Фебруара прошле године одвојила се од Ал Каиде, од које је и настала. Од марта ове године, према наводима Ројтерса, контролише територију у Сирији и Ираку на којој живи десет милиона људи.
У међувремену, више свјетских сила и мањих држава укључило су у сиријски сукоб.
Сједињене Америчке Државе подржавају "умјерену опозицију" режиму Башара ел Асада, супротстављајући се Асадовом режиму, као и Исламској држави и другим екстремним наоружаним групама, оцјењује Њујорк тајмс.
Америка води међународну коалицију ваздухопловних снага у Сирији и Ираку против Исламске државе и других екстремних група. САД спроводе тајне програме за обуку и опремање сиријских побуњеника. Пентагон има посебан програм обуке умјерене опозиције у борби против ИД.
Русија подржава власт Башара ел Асада, који је посљедњих неколико деценија једини руски савезник на Блиском истоку.
Бори се против Исламске државе, којој су приступиле хиљаде руских грађана исламске вероисповјести. Москва страхује од масовног повратка бораца ИД, који би могли да организују терористичке нападе у земљи.
Русија је Сирију дуго снабдијевала оружјем. Од јуче Москва је започела ваздушне ударе на циљеве Исламске државе. Сиријска опозиција тврди да су руски авиони ударили и по њиховим положајима недалеко од Хомса. Према америчким подацима, у сиријској луци Латакија, гдје се налази ваздухопловна база, већ недјељама бораве 32 руска борбена авиона, пилоти и особље.
Турска снажно подржава коалицију окупљену око САД и побуњеничке групе у Сирији и залаже се за одлазак са власти Башара ел Асада. Велики је противник Курда, нарочито упоришта Радничке партије Курдистана, коју сматра терористичком групом.
Анкара је у јулу почела ваздушне ударе на Сирију и повремене упаде војске на територију сјеверног Ирака, гдје се налазе положаји Радничке партије Курдистана. Турска је дозволила коалицији окупљеној око САД да користи њене аеродроме. Још од почетка сукоба, Анкара је дала дозволу за прелете авиона за снабдјевање побуњеничких група, а пружала је и уточиште побуњеницима на својој територији.
Иран је велики Асадов савезник. Бори се против сунитских екстремиста Исламске државе и других сунитских група.
Од самог почетка грађанског рата 2011. године, Техеран владу у Дамаску снабдијева оружјем, опремом и финансијски помаже.
Саудијска Арабија подржава више опозиционих група које се боре против Асадовог режима и сиријске владе.
Саудијски шеф дипломатије Адел ел Џубеир поручио је у сједишту Уједињених нација у Њујорку да нема околности у којој би та земља прихватила напор Русије да одржи Асада на власти. Џубеир је упозорио да уколико се не дође до договора о уклањању Асадовог режима, Саудијска Арабија ће повећати испоруке оружја и друге опреме за сиријску опозицију. Поред помоћи коју шаље побуњеницима, саудијска војска се придружила америчкој коалицији још прије годину дана.
Катар подржава више опозиционих група у борби против Асада.
Катар такође снабдијева побуњенике оружјем и опремом. Прије двије године снабдјели су их ручним ракетним бацачима са топлотним навођењем, игноришући упозорења Вашингтона да би такво оружје могло да падне у руке исламиста, подсјећа Њујорк тајмс.
У Катару се налази главни штаб америчке коалиције, одакле се спроводе напади на положаје Исламске државе.
Велика Британија подржаваумјерене групе међу сиријском опозицијом. Бори се против Асадовог режима, као и Исламске државе и других екстремних наоружаних група.
Због великог отпора у парламенту, британске ваздушне снаге концентрисале су се углавном на учешће у нападима на територији Ирака. Међутим, Лондон је недавно спровео напад дроном у којем су убијена два британска држављанина која су се прикључила Исламској држави.
Француска подржава умјерене групе међу сиријском опозицијом, као и борбу против Асадовог режима и Исламске државе.
Суочавајући се са избјегличком кризом и све већим бројем регрутованих исламиста који иду на ратишта у Сирији, Париз је недавно проширио своје учешће у америчкој коалицији против Исламске државе и других група у Сирији и Ираку. Француске власти су изричито искључиле могућност учешћа својих копнених снага.
Сиријски грађански рат приморао је милионе цивила у избјеглиштво. Према подацима УНХЦР-а, само у сусједној Турској борави скоро два милиона сиријских избјеглица, Либану више од милион и сто хиљада, док је у Јордану више од 600.000 Сиријаца. Посљедњих мјесеци, велики избјеглички талас кренуо је ка Европи. Коначно одредиште избјеглица из Сирије углавном су Њемачка и скандинавске земље.