План ЕУ и Турске да се заустави прилив имиграната у Европу

Европска унија и Турска су размотриле акциони план обустављање прилива имиграната преко Турске у Европу, да се ставе под надзор и уреде токови миграција, али и да се крене у отклањање посљедица ратова у Сирији и Ираку, саопштила је данас Европска комисија у Бриселу.

Тај план је јуче у Бриселу предсједник Европског савјета Доналд Туск изложио турском предсједнику Реџепу Тајипу Ердогану који је упозорио да би још три милиона избјеглица, превасходно због руске интервенције у Сирији, могло кренути у Европу с подручја града Алепа у Сирији.

Акциони план ће данас бити објављен и ЕУ нуди Турској више од милијарду еура помоћи за збрињавање преко два милиона сиријских избјеглица на турској територији, као и стручну помоћ за заједничке патроле и строгу контролу турско-грчке границе да се заустави досад скоро неометани продор имиграната с турске територије у ЕУ.

Акциони план, под називом "Споразум о узајамном повјерењу", значи, како тврде извори у ЕУ, да би европска двадесетосморица прихватили да дио сиријских избјеглица из рата добије азил у Европи, а Њемачка је већ ставила до знања да би у одређеном року могла прихватити пола милиона избјеглица.

О тој понуди су синоћ у Бриселу с Ердоганом разговарали Туск, предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер и предсједник Европског парламента Мартин Шулц.

Европска комисија ће ове недјеље послати у Анкару високе званичнике с циљем да се с турском владом размотре све могућности за хитне мјере рјешавања избјегличке кризе.

Ердоган је изјавио да је Анкара "спремна на сваку врсту сарадње" око избјеглица, али је предочио и турске захтјеве да ЕУ подржи стварање заштитне и зоне забране летења на сиријској територији уз турску границу и замјерио Европљанима што показују разумијевање за извјесне курдске групе које оспоравају политику Анкаре.

Туск је изјавио да све чланице Уније имају "заједничку обавезу да помогну избјеглицама, али да исто тако заштите спољне границе ЕУ", поштују европска правила о давању азила и рекао да се посебно обраћа Мађарима, Италијанима, Словацима и Грцима.

Он је предочио да Турска такође има обавезу да заведе надзор над својим границама и не дозволи да и даље стотине хиљада имиграната иду у Европу.

Предсједник Европског савјета је рекао и да неки сусједи против ЕУ воде "нови хибридни рат у којем су избјеглице оруђе" и, очигледно циљајући на Њемачку, рекао да су "за све избјеглице лако улазак у Европу и непостојање спољних граница, уз 'Вилкомен политик' (Политика добродошлице), постали магнет који их привлачи овамо".

Туск је пренио и упозорења званичника у Турској, Јордану и Либану, да би опстанак режима сиријског предсједника Башара ал-Асад због ангажовања Ирана и Русије у Сирији "изазвао нови избјеглички талас".

DW: Политичко замазивање очију

У сваком случају Ердоган у Бриселу није оставио мјеста сумњи да ће тражити највећу могућу цијену за своју сарадњу по питању избјеглица: ЕУ треба толерисати да он како у Ираку, тако и у Сирији поново покрене своју борбу против Курда, коментарише овај договор Дојче Веле.  Он је отишао тако далеко да је њихове организације изједначио са исламистичком терористичком групом Исламска држава и позвао на заједничку борбу против свих оних које он назива терористима. При томе је управо Едроган најприје подржавао Исламску државу јер се надао двоструком успјеху: Паду Асада у Сирији и новом поразу над Курдима. Сада је лист окренут, турски предсједник преузима одговорност за борбу против ИС-а и у исто вријеме жели подршку Европљана за своју борбу против Курда у цијелом региону. То су иначе исти Курди, који су у борбама за Кобане у очима међународне заједнице били добри и који су добили међународну помоћ у наоружању.

Реалполитика значи одбацивање вриједности. Али Европљани морају знати колико јефтино желе продати своју вјеродостојност. Већина мјера око којих се сада води расправа су ионако политичко замазивање очију: Попут борбе против кријумчара у Турској - овдје никада неће бити постигнут успјех, јер је превише новца у игри. Или идеја да у турским избјегличким смјештајима буду прихваћани захтјеви за азил у ЕУ - то је практично и правно једва изводљиво. И како се мисли присилити све Сиријце на то да остану у Турској и тамо у избјегличким камповима чекају крај рата? И како би се Ердоган могао са тим сложити када он ионако жели да пошање нових 500.000 избјеглица у Европу?

Питање политичке воље

Турска не може ријешити избјегличку кризу за нас, ми то морамо сами урадити.  И апсолутно је немогуће и незамисливо због тога направити Ердогану уступке које не можемо оправдати. Такође није у духу Европе да га (Ердогана - оп. ред.) подржава на његовом путу ка великом диктатору. И ми не требамо од себе ни под којим условима направити његове помагаче, ако он жели грађански рат на курдским подручјима.

Осим тога можда би помогло да престане кукање о кризи. Широм свијета у бијегу од рата, прогона и природних кататрофа налази се 50 милиона људи. Само један незнатан, мали дио њих је до сада дошао у Европу. Нећемо пропасти чак и ако додатни милион људи из Сирије и Ирака крене на пут према нама. Наш континент има пола милијарде становника и још увијек тиме није преоптерећен. Ријеч је о питању политичке воље, људскости и истовремено да се покаже осјећај за оно што је могуће. А прављење прљавих послова са владом у Анкари не би требало бити на дневном реду, закључује у свом коментару DW.