У Сирији и Ираку 220 ратника из БиХ, 24 из Србије
Према расположивим подацима, међу њима је највише мушкараца узрасти од 20 до 30 година, и неколико жена.
Највећи број тих људи, саопштено је на скупу, долази са подручја Рашке, на ратишту је и група Рома из околине Смедерева, једна породица из Београда и троје или четворо Албанаца са југа Србије.
Међу њима је највећи број Бошњака, затим Рома и Албанаца.
Највише људи отишло је из Србије у јесен 2013. године, кад је неколико породица из Рашке, Београда и Смедерева отишло у Сирију, наведно је на конференцији.
Прије тога су на ратишта углавном одлазили појединци, а многи су се послије три мјесеца проведених у тим земљама враћали у Србију.
Било је случајева да држављани Србије оду у Сирију из иностранства, гдје су били на студијама или су радили.
Већина грађана на страна ратишта одлази из идеолошких разлога или увјерења да се боре за правду и истину.
Појединци беже од тешке финансијске ситуације, мислећи да их у Исламској држави чека добар живот и висок стандард, који, вјерују, никад у Србији не могу достићи.
Страни борци најчешће из Србије путују аутобусима до Истанбула, након тога на југ Турске, одакле прелазе преко границе, док породице најчешће путују приватним аутомобилима.
У претходне четири године, око 220 особа из БиХ отишло је на страна ратишта, 46 је погинуло, а вратило се 50 људи. Тренутно је у Сирији 120 или 130 држављана БиХ.
У Албанији је у 2015. години број страних бораца опао, а постоји и одређени број људи који су се вратили у земљу и са собом донијели сет вјештина, које не користе нужно за тренирање или регрутацију других особа.
Интернет и друштвене мреже су и у Албанији један од главних извора пропаганде.
Хрватска и Румунија су, речено је на конференцији, транзитне руте и проблем страних терористичких бораца у тим земљама није изражен.
Дводневна међународна конференција "Страни терористички борци - изазови за југоисточну Европу", која је данас завршена, окупила је више од 100 стручњака из области безбједности и борбе против тероризма, дипломате, као и представнике академске заједнице и невладиног сектора.
Конференцију су организовали Мисија ОЕБС-а у БиХ, Центар за безбедносну сарадњу и Министарство безбједности Босне и Херцеговине.