Годишњица рођења Иве Андрића

Андрић је студирао књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, гдје је и докторирао историју са тезом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". Био је члан Српске академије наука и уметности.

У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата био је амбасадор Југославије у Берлину.

У младости је писао пјесме - "Екс понто", "Немири", "Лирика".

Његова најпознатија дјела су романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија" и "Омер-паша Латас" /недовршен/.

Андрић је написао и низ сјајних приповиједака - "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели" и бројне друге.

Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године.

Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, али и богатство маште и осјећања свијета, Андрић је својим дјелима подигао монументалну књижевну грађевину.