latinica  ћирилица
09/10/2015 |  09:11 | Аутор: Политика

Процес за рехабилитацију Милана Недића почиње 7. децембра

Прво рочиште у процесу за рехабилитацију Милана Недића, предсједника српске Владе у вријеме њемачке окупације у Другом свјетском рату, заказано је за 7. децембар пред Вишим судом у Београду.
 - Фото: РТС
Фото: РТС

Захтјев зе рехабилитацију у име потомака поднио је праунук Милана Недића - Александар Недић, који је најавио да ће у процесу учествовати бројни свједоци, међу којима има и јавних личности.

"То су људи које је Милан Недић својим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортацијом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики број припадника покрета Драже Михајловића", навео је Александар Недић.

Он је истакао да ће се током процеса "показати да Недићева влада није имала везе са прогоном и уништавањем Јевреја у Србији и Београду", преноси "Политика".

"То ће скинути љагу са Милана Недића, али и са Србије и Београда. Наш правни тим припремио је 1.389 докумената који поткрепљују ове тврдње", нагласио је Александар Недић, који је генерални секретар Српског либералног савјета /СЛС/.

Према његовим ријечима, Милан Недић је од истребљења спасио више од 350.000 Срба у злогласној НДХ и захваљујући њему нико из Србије није био мобилисан на источни фронт.

Недићев праунук додаје да његов прадјед није био оснивач Бањичког логора, већ је то била "Комесарска управа под Миланом Аћимовићем", као и да тадашња влада нема везе са оснивањем логора Сајмиште.

Милан Недић био је начелник Генералштаба Војске Краљевине Југославије, а од 1939. министар војске и морнарице. Због залагања за сврставање уз Адолфа Хитлера, усљед неспремности Југославије за рат, смијењен је 1940. године, а реактивиран годину дана касније.

Прихватио је мјесто предсједника квислиншке владе, а у октобру 1944. бјежи у Аустрију, да би га британске снаге испоручиле Београду 1946. године.

Београдске новине објавиле су 5. фебруара 1946. године да је Недић извршио самоубиство у затвору, скочивши кроз прозор.

Његови потомци сада траже да се поништи уредба Владе ФНРЈ из 1949. године, којом се народним непријатељима одузимају имовина и грађанска права.

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Уколико рехабилитација буде успјела, може се приступити реституцији Недићеве имовине.

Недић и двојица његове браће Бошко и Милутин посједовали су 37 ари Земунског парка, дио зграде у Немањиној 35, гдје се данас налази нова зграда Народне банке Србије, неколико плацева у Земуну и у Гроцкој, на излазу из Београда.