latinica  ћирилица
09/10/2015 |  17:17 | Аутор: ТАНЈУГ

"Сетов завет" спој српске и индиоске културе

Геопоетика је данас представила роман "Сетов завет" Соње Бесфорд рођене Београђанке (Соња Батинић) која већ три деценије живи у Лондону и пише на српском и енглеском језику и у њеним дјелима се примјећује спој двију култура - у случају "Сетовог завета" то су српска и индиоска.
Соња Бесфорд (фото: besford.org) -
Соња Бесфорд (фото: besford.org)

Према ријечима издавача Владислава Бајца овај роман је прво штампан на енглеском језику "Set away" у едицији Српска проза у преводу, да би сада добио и српско издање.
 Он сматра да се полако формира посебна подврста наше литературе јер већ је објавио књиге Весне Голсворти која такође пише на енглеском али код тих наших ауторки је присутан веома успjели спој двiју култура, оне из које су потекле (српске) и оне у којој сада живе и потпуно су се уклопиле у нову средину и други језик.
 Извршна уредница Јасна Новаков Сибиновић је казала да би се према жанровској подjели "Сетов завет" могао сврстати међу љубавне романе али да ово дjело далеко превазилази уске оквире тога жанра ако се мисли на тривијалну, комерцијалну врсту. Присутни су и елементи трилера али у оба случаја књига превазилази оквире тих жанрова.
 Она је упозорила да би се за "Сетов завет" могло рећи да је на ивици порнографије јер има веома експлицитних и бруталних љубавних сцена између Сета и главне јунакиње Луси.
 Сет је припадник једног од индијанских племена која живе на граници између САД и  Мексика у којима се на секс гледа као на нешто сасвим природно јер се живи у складу са животном средином која је још нетакнута западном цивилизацијом, али полако нестаје.
 Луси је бескрајно заљубљена у Сета али он препознаје да "јој је срце зароњено у лед" и зато се завjетовао да ће га ослободити леда  који угражава њихову везу.
 Роман је, према рijечима извршне уреднице пун супротности јер док је секс пут ка новом животру истовремено је и средство за језиву смрт а љубав која обећава да ће трајати вjечно полако прераста у досаду а затим у мржњу.
 У Сетовом свijету присутна је оштра граница између добра и зла док је у свijету из кога долази Луси та граница нестала.
 Књига која недвосмислено припада високој књижвности, оцijенио је Иван Радосављевић, 
чита се с апетитом и журбом која је не дозвољава одлагање а то је само додатни, нимало безначајни, комплимент ауторкином литерарном мајсторству.