Откриће печата кнеза Лазара изузетан догађај
Археолози су остали запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шљемом украшеним бивољим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље". Печат је урезан "у негативу", као слика у огледалу, да би се читао правилно послије отискивања у злату или воску.
- Ријеч је о јединственом налазу, до сад смо познавали само отиске печата на владарским повељама сачуваним у ризницама. По први пут пронађена је матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије - рекао је доцент Дејан Радичевић који с кустосом Аном Цицовић руководи истраживањима.
Они истичу да је проналазак кнежевог печата дефинитивно потврдио важност средњовјековног Рудника и наговијестио да је у граду постојала владарска резиденција.
- Рудник је био врло важан извор Лазареве економске моћи, а печат доказује да је он боравио у њему и издавао повеље - каже Радичевић. - Лазар је ширећи државу слиједио традицију Немањића и овладавао кључним рударским мјестима, од Новог Брда до Рудника, који му је био веома значајан.
Метала изливена матрица је на испитивање у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Стручњаци сматрају да је с печатне матрице отискивана предња страна жига и да је вјероватно имала и други део.
- За другим дијелом печата и за остацима владарске резиденције потрага тек почиње - каже Радичевић.
Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шљема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је овај печат кнез користио у раној фази владавине.
- Вјероватно је ријеч о периоду непосредно послије 1373. године. Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи кнеза Лазара, а доцније деспота Стефана Лазаревића и Вука Бранковића. Овдје је радила најдуговјечнија и посљедња ковница новца средњовјековне Србије - каже Радичевић.
- Лазарев печат смо пронашли у отпадној јами, као да га је неко бацио у задњем тренутку, да би спријечио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена - каже Радичевић. - Тај археолошки слој указује да је град био спаљен и разорен. Током обнове подигнута је нова велика грађевина, која је практично сачувала печат.
Средњовјековни трг Рудник био је цивилно насеље с густом концентрацијом солидно грађених објеката великих димензија, међу којима више православних и католичких цркава за приморске трговце. Град је био сједиште трговачких компанија и администрације, са царином, дипломатским представништвом, резиденцијама, вијећницом, гостионицама и свратиштима за путнике.