Прилепин: Европа никад неће признати да је Русија спасила свијет од фашизма

 Он оцјењује да су одмах након Другог свјетског рата уложене огромне снаге да се Русија уништи те да се машинерија информативног рата није заустављала све од 1945. године.

"Можемо да их разумијемо, јер је Русија, бранећи се, стизала у европске пријестонице Праг, Берлин, Париз&хеллип; То јој никада неће заборавити" - наводи Захаров за Спутњик.

Он оцјењује да утицај Русије на Европу није ништа мањи него Европе на Русију и истиче да су Толстој, Достојевски, Мусоргски, руски балет веома утицали на свјетску културу. Између осталог, и на Холивуд.

"Руси данас одлично познају европску културу, док, на примјер, у Њемачкој нико не зна руске писце, глумце, музичаре. Нијемци сматрају да је Русија периферија, а да су они центар свијета. То је европски снобизам" - наводи Захаров.

Он критикује "дволичност" оних који себе у Русији називају либералима, јер користе двоструке аршине.

"Сада су они на истој страни као и Европа кад је ријеч у учешћу Русије у кризи у Сирији, а ти исти људи нису имали ништа против кад су САД за 25 година десет пута покретале своје оружане снаге" - објашњава Захаров.

Он истиче да су руски либерали ћутали када су западне снаге дјеловале у Авганистану, Ираку, Југославији.

"Ако је митинг на Мајдану - онда кажу да то `народ тражи свој идентитет`. А ако је на Криму - то су онда `руски националисти који желе да врате СССР`" - наводи Захаров.

Он сматра да су писци "политичари и више него прави политичари", зато што чланови Думе, или владе, долазе и одлазе, а Томас Ман, Марк Твен, Андрић и Достојевски остају.

"За Русију је Кустурица већи политичар него многи политичари.Свака његова ријеч иде у медије, сви то једва дочекају, о томе дискутују, хиљаде људи то ставља на друштвене мреже" - наводи Захаров, који је на сајму књига у Београду представио нови роман "Породица".