Да ли ће црква судити владики Качавенди
Случај владике Василија за Српску православну цркву трајно је разријешен, пише у једном од докумената са меморандумом канцеларије патријарха српског Иринеја, приказаних у телевизијској емисији „Живот прича“ у којој је гостовао Бојан Јовановић, бивши ђакон Епархије зворничко-тузланске, како је представљен.
Наиме, Свети архијерејски Сабор СПЦ, највише црквено тијело, на засједању 2013. трајно је разријешио управљања епархијом владику Василија и пензионисао га. Ипак, поглед на јучерашње насловне стране бројних дневних новина и таблоида који су пренијели изјаве Јовановића о блудним радњама бившег зворничко-тузланског епископа, наводе на закључак да „случај Василије” јавност није ставила „ад акта”. Духове су наново усталасала свједочења о хомосексуалним склоностима епископа, подвођењу и довођењу малолетника у његов владичански двор у Бијељини, смрти богослова Милића Блажановића у манастиру Папраћа, за коју је Јовановић увјерен да је била насилна, иако је исти свједок, под монашким именом отац Серафим, прије неколико година за медије говорио о свим овим догађајима. И нико га, до сада, није демантовао.
Ствари о којима се шушкало о једном од најутицајнијих епископа СПЦ, владики Василију Качавенди, почеле су да се одмотавају прије три године. Изјаве малољетних богослова да их је овај епископ сексуално искоришћавао, узнемиравао, стигле су, црно на бијело, до „црквене владе“, Светог архијерејског Синода. Видео-снимци, на којима наводно владика обљубљује малолетнике, процурили су у јавност, право на „ју-тјуб“ средином 2013. О свему је обавијештена и полиција, па се чинило да ће се кривицом или невиношћу тадашњег епископа зворничко-тузланског позабавити не само црквени него и свјетовни суд. Ипак, до тога, бар за сада, није дошло.
За разлику од четворице архијереја српске цркве против којих је од 2010. године на овамо вођен канонски поступак, углавном због финансијских неправилности у епархијама којима су управљали, како нам је објашњено у црквеним круговима владики Василију се никада није судило. Синод је наводно прикупио четрдесетак изјава свједока о његовим недозвољеним сексуалним радњама, добио је чак и поменуте компромитујуће видео-снимке, али канонски поступак против њега никада није покренут. Владика Василије крајем 2012. године сам је затражио да се повуче са владичанског трона из здравствених разлога и Синод, а касније и Сабор усвојили су његову оставку. И тиме је случај „трајно разријешен“.
Како објашњава један од „Политикиних“ саговорника из црквених кругова, питање канонске кривице владике Василија могло би да буде покренуто, будући да је он и даље владика српске цркве, иако не управља ниједном епархијом. Српска црква би могла, а и требало би, да и самој себи, као и својој пастви, кроз тај поступак да одговор да ли је у праву Јовановић који тврди да су снимци аутентични, или владика Василије који је изјављивао да су они монтирани. Како је ријеч о веома озбиљним оптужбама, право је чудо што су се и епископ и српска црква одлучили за најгоре могуће рјешење: недореченост.
Тешке оптужбе на рачун епископа Качавенде, које, хтјели то неки или не, увек са собом повлаче и компромитовање цијеле српске цркве, враћају јој се као бумеранг. Као што јој се као бумеранг враћа и случај једног другог епископа, иако је он судски епилог добио прије девет година. Кад год се говори о „гријесима српских владика“, медији подсећају на владику врањског Пахомија. Он је 2002. године изведен пред суд због оптужби неколико малољетника да их је сексуално узнемиравао. Суд је 2006. године два кривична дјела одбацио због застарјелости, а за два донио ослобађајућу пресуду. Остао је, послије тога, не мали број оних који сумњају да се са процесом намјерно отезало и да правда није задовољена. Као и у случају епископа Василија, ни владики Пахомију никада није судио црквени суд. У поплави информација вјероватно има оних који се више и не сјећају због чега је СПЦ смијенила, на примјер, владику западноевропског Константина. То, међутим, није случај са епископима Василијем и Пахомијем, који ће се увек као јак аргумент згодно наметати онима који желе да нападну српску цркву. Све док оптужбе против њих не добију јасан одговор. А тај одговор није –пензионисан је и случај је застарио, већ крив је или није крив.