Ревизија Шенгенског споразума?
Да ли ће послије три деценије доћи до ревизије Шенгенског споразума и у којем обиму засад није познато.
Зашто уопште "шенген"?
У Шенгену, невеликом мјесташцу на југоистоку Луксембурга, недалеко од тромеђе те земље са Француском и Њемачком, потписан је 14. јуна 1985. споразум између Белгије, Њемачке, Француске, Луксембурга и Холандије.
Тих пет европских земаља оформило је овим потписом први Шенгенски простор.
Споразум и пратећа конвенција усвојени су 1990. године, да би се обезбиједила његова примјена, којом су уклоњене граничне контроле између земаља потписница, односно омогућена слобода кретања.
Договор је подразумијевао поступно укидање граничних контрола унутар тог простора, као и увођење слободе кретања за сва физичка лица, држављане земаља потписница, односно јединствену визну политику.
Шенгенску конвенцију потписало је пет првобитних држава твораца договора из 1985. пет година потом, 1990 године.
Њоме су одређене гаранције за спровођење слободе кретања.
Споразум је постао ефективан 26 марта 1995. године.
Потписницима се убрзо придружила Италија, 1990. године, а убрзо и Португал и Шпанија, 1991. Наредни потписник била је Грчка 1992, следила је 1995. године Аустрија, а наредне 1996. Шведска, Финска и Данска.
Шенгенску зону тренутно чини 26 земаља, и она се већим дијелом поклапа са оквирима Европске Уније. Ипак има земаља које су чланице Европске уније, али нису прихватиле Шенгенски споразум. Тако, Исланд, Норвешка и Швајцарска нису чланице ЕУ, али јесу потписнице Шенгенског споразума, док Уједињено Краљевство, као и Ирска, које јесу чланице ЕУ, нису чланице и Шенгенског споразума.
Постоји и такозвана бијела Шегенска листа, односно позитивна визна листа земаља - анеx ИИ, и односи се на низ земаља чијим држављанима није потребна виза за улазак на територију Шенгена, уколико трајање боравка није дуже од 3 мјесеца у периоду од 6 мјесеци.
Србија се на бијелој шенгенској листи налази од децембра 2009. године.