Економисти: Сљедећа година посљедњи рок за Хрватску
Међутим, док су очекивања за ову годину врло уједначена, највећи песимисти међу економистима очекује 0,8 одсто, а највећи оптимисти 1 одсто за 2016.
Четири од шест економиста очекују исти или бржи раст 2016. него 2015., а највећи оптимисти очекују 1,2 одсто, међутим њих двоје предвиђа успоравање раста на 0,5 одсто, наводи се у анализи Клуба главних економиста хрватских банака.
Стопа незапослености ће уз тако анемичан раст остати на (пре)високој просјечној разини од 16,8% 2015. и занемариво нижих 16,4 одсто 2016.
Главни покретач раста у очекивањима економиста и даље је извоз. Очекује се реалан раст извоза роба и услуга по просјечној очекиваној стопи од 8 одсто 2015. и 5 одсто 2016. Инвестиције ће тек од 2016. почети значајније да доприносе расту по просјечној стопи од 2,7 одсто.
Економисти у 2016. очекују убрзање раста просјечних плата на 1,1 одсто упркос благом опоравку инфлације. Након дефлације од 0,3 одсто у овој, очекује се ниска инфлација од 1,1 одсто у сљедећој години.
Негативан допринос расту очекује се и од државне потрошње. У 2016. очекује се њен реалан пад по стопи од 1,2 одсто због нужне фискалне консолидације. Консолидација се очекује након благог раста реалне државне потрошње за 0,2 одсто у овој години (због појачаног предизборног трошења).
Просјек прогноза шест економиста увјерљиво упућује на то да Хрватску у идућој години не очекују финансијски поремећаји.
Одређени мали простор за раст јавног дуга који неће нарушити стабилност јавних финансија и финансијског састава и даље је отворен. Међутим, треба примијетити да је раст спор и крхак због структурних проблема. Није довољно снажан да озбиљније смањи незапосленост. Угушен је дугогодишњим дефицитима који су јавни дуг и отплате камата довели до нивоа који гуши бржи опоравак привреде.
Због тога је сљедећа година задња (или једна од задњих) година у којима хрватске власти још имају времена самостално да спроведу фискално прилагођавање и структурне промјене у циљу модернизације хрватске привреде.