Самит о клими: Западни Балкан далеко од ЕУ
Циљеви земаља Западног Балкана за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште нису довољно амбициозни у поређењу са плановима ЕУ којој желе да се прикључе, оцијениле су данас европске и регионалне еколошке организације.
У оквиру међународних напора да се органичи глобално загријавање, Албанија планира да до 2030. смањи емисије за 11,5 одсто, БиХ за два одсто, Македонија и Црна Гора за по 30 одсто, а Србија за 9,8 одсто, наводи се у анализи преузетих обавеза земаља југоисточне Европе у борби против климатских промјена.
"Ови циљеви су неадекватни, с обзиром на то да већина земаља Западног Балкана планира да буде дио ЕУ прије 2030. године. Њихови циљеви би, према томе, требало да буду слични вјероватним климатским обавезама најсиромашнијих чланица ЕУ", наводи се у анализи групе невладиних организације за заштиту животне средине и климатско дјеловање из ЕУ и региона, која је објављена на порталу ЕурАктив.
Подсјећа се да је садашњи циљ ЕУ да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за најмање 40 одсто до 2030. године, а да ће најсиромашније чланице ЕУ морати да предузму значајна смањења емисија "у распону од 25 до 65 одсто у односу на 1990. годину".
Циљеви које су земље Западног Балкана доставиле пред конференцију о клими у Паризу "разликују се по својој природи и имају мало тога заједничког", што отежава њихово поређење, указује се у документу који су припремили Мрежа за климатско дјеловање Европа, Мрежа за промјене југоисточне Европе и програм Стратегија одрживе енергије за југоисточну Европу.
У анализи се наводи да достављени национални циљеви углавном остављају простор за пораст емисија од сада до 2030. и оцјењује да не представљају "тежак задатак" због великог пада привредних активности у региону од 1990. године.
"Поредећи циљеве са нивоима из 1990. године, земље могу најавити знатно смањење емисија, док истовремено њихове емисије из године у годину расту и шире се енергетска постројења у којима се користи угаљ", наводи се у документу.
Замјера се и то што неке земље, попут БиХ и Македоније, уводе условне циљеве који у великој мјери зависе од финансијске помоћи.
Албанија, према анализи, има најамбициозније планове, пошто је "отишла чак и корак даље промовисањем дугорочног циља", при чему планира "да остане испод двије тоне емисија по становнику до 2050. године".
То би обезбиједило да та земља настави да има најниже емисије по становнику у региону, истиче се у документу.
Став еколошких организација је да су климатски циљеви ЕУ достижни за земље југоисточне Европе и то на економски исплатив начин кроз веће ослањање на обновљиве изворе енергије и мјере енергетске ефикасности и одустајање од фосилних горива.
Како би ту идеју популарисале, данас су представиле и видео игру Енергетски модел(и) за Југоисточну Европу 2050. године кроз коју се може стећи увид у могућности и посљедице различитих праваца развоја.