Виљас: Новак се игра главом противника
Виљас је анализирао игру најбољег тенисера свијета у покушају да објасни његову доминацију на АТП туру.
Српски тенисер иза себе има вјероватно најуспјешнију сезону у историји тениса, освоји је три Грен слема и 11 титула, укључујући и рекордних шест Мастера.
“Новак је имао још једну сјајну сезону и то показује да успјех који има није случајан. Посљедњих година је усавршио игру и у 2015. години је експлодирао. Како би то остварио он је примјенио веома специфичан систем – он зна када да напада и када да се брани у зависности од проблема са којима се суочава у сваком мечу. Он зна шта треба да ради и преокрене ситуацију када се меч закомпликује.
Нешто што је веома важно је да се он креће веома добро на терену. То је нешто што сам ја константно користио и што ми је било тешко да научим. Ја сам успоравао игру како бих пронашао неку алтернативу када није ишло добро. Због тога играч не мора да даје све што може, већ да дозира."
"Ђоковић понекад сломи рекет јер је незадовољан својом игром, али се касније брзо враћа у меч. Он има све у својој глави, може да задржи мирноћу. Он је особа која примењује независан метод на људима који су око њега, он контролише све. Он веома јасно зна када да ризикује, када да игра дугачке, а када кратке лопте. Он чак може и да комуницира са публиком, а да уопште не изгуби концентрацију. То је дивна особина коју посејдује, као да има посебну моћ. То ме импресионира.
Он је изузетно паметан Може да прави дугачке или кратке кретње, може да се претвара, да гестикулира... Ради ствари које нису нормалне јер је он тај који контролише ситуацију. У неку руку, ја сам био као он, јер иако ја нисам разговарао са људима око себе током меча, знао сам савршено шта се дешава. То вам осигурава да задржите контролу и да вас догађај не надвлада.
У једном мечу када сам га гледао један гледалац је викнуо нешто. Новак је само показао на њега прстом као да хоће да каже "видим те" и онда је освојио спектакуларан поен. Меч се завршио, Новак је добио и погледао тог човјека како би му показао да га врисак уопште није пореметио. Иста ствар се дешавала са Џоном Мекинроом."
"Када тенисер доминира АТП туром, остали играчи покушавају да схвате како то ради. Можете да ударате и ударате и ударате... И у једном тренутку застанете и запитате се због чега то радите. Колико дуго ћете то радити? Када би требало да покушам нешто друго? Ја сам то имао са Јоном Циријаком. 1977. године нисам се плашио пораза, већ тога што сам требао да одбраним. Ђоковић је у овим тренутку на врхунцу својих моћи. Ако му је потребно да промени ритам меча, промијениће рекет или разговарати са неким. Константно се игра главом противника.
Физички је флексибилан, савршено се креће на свим подлогама, посебно на тврдој, што је изузетно тешко. То је задивљујућа снага. Користи углове, спинове и све време користи своје тијело. Ја се идентификујем са тиме, јер да бих ударио или стизао све лоптице, морао сам да будем флексибилан. Ђоковић је међутим то пренио на виши ниво, у стању је да трчи веома брзо и да се заустави тачно гдје жели. Или да изненади сервера са невјероватним ритерном. Та растегљивост је спријечила многе повреде у његовој каријери, што је изузетно битан аспект за тенисера.
И нешто што је кључно – он посједује много добрих особина и тачно зна када да изабере најбољу за себе, то је нешто што не може свако.“