Проширење мреже подршке свједоцима- жртвама рата (ВИДЕО)
На помоћ су се обавезале владине институције и све невладине организације које раде с удружењима жртава рата. Потписници Протокола су представници центара за ментално здравље и социјални рад, домова здравља, судова и тужилаштава, као и чланови удружења жртава рата. Сви уједињени са истом мисијом – помоћ при превазилажењу траума које узрокује свједочење.
Тридесет пет логорашких дана проведених у Силосу на почетку рата, Јанку Самоуковићу обиљежили су сваки дан живота. Није имао прилику да свједочи о проживљеном, али уз оца који је из истог логора изашао тек 1996. године, проживљава муке и свједочења. Тврди да је, уз породицу, подршка институција пресудна.
"Квалитет доказивања злочина значи од понашања на суду, није лако суочити се са толико адвоката, оживјети трауме, и остати прибран", рекао је Јанко Самоуковић из Регионалног удружења логораша Вишеград.
Неспорно је да свако свједочење изазива стрес. То најбоље знају жртве, али и они који им покушавају помоћи у превазилажењу траума.
"Постоје особе које никада неће свједочити јер имају огромне трауме, али ми им помажемо да се генерацијски ријеше те трауме да се она не преноси, иначе никада неће доћи до помирења на нашим просторима", навела је Нада Голубовић, предсједница УО Удружења "Удружене жене".
Велику подршку свједоцима у овој мисији, пружиће и стручни кадар центара за ментално здравље, али и социјалну заштиту.
"Они су у том периоду изгубљени, требају помоћ", каже Слободан Ного, руководилац Центра за ментално здравље Источно Сарајево.
"То је велика ствар и мислим да ће пружити подршку људима" рекао је Дејан Савић из Центра за социјални рад Вишеград.
Процјењује се да у БиХ тренутно постоји око 200 хиљада жртава рата и њихових породица. Борба за остваривање њихових права траје и двије деценије након рата.