Илијаш: Након потписивања Дејтона, срушили им кућу и направили гробље (ВИДЕО)
Ни након више позива и дописа из општине Илијаш нисмо добили објашњење о рушењу приватне имовине у власништву породице Јокић и какву је то поруку послало српским повратницима у Илијаш.
Радмила Мочевић емотивно је доживјела долазак у Стари Илијаш, на мјесто гдје је провела дјетињство. Умјесто породичне куће у којој је с родитељима живјела од краја 60-тих година прошлог вијека сада гледа у спомен обиљежје страдалим шехидима, нишане и ратне заставе тзв АРБиХ
- На захтјев Исламске заједнице општина Илијаш додјељује ову парцелу за укоп страдалих на овој локацији, нисам сигурна крајем 1996. или почетком 1997. године, истиче Мочевићева.
Радмила и данас тражи одговор на питање ко је омогућио да се харемско двориште џамије прошири на парцелу на којој је од 1967. године била породична кућа њеног оца. Њени родитељи 1992. године отишли су из Илијаша, а она лично је послије рата утврдила да је кућа читава.
- Мајка се одмах након рата обратила општини и поднијела захтјев за улазак у посјед. У међувремену је кућа срушена. Због чега је то урађено ја не знам, али ево већ 15 година води се спор око тога, нагласила је Мочевићева.
У општини Илијаш игнорисали су наш захтјев и нису у законском року од 15 дана одговорили на питања по чијем налогу је срушен објекат, а локација уступљена Исламској заједници.
Да ли је стамбена зграда у којој је с породицом живио Срето Јокић порушена послије Дејтонског споразума? Да ли је општина Илијаш, с обзиром да више од 15 година траје судски спор, спремна да промијени Одлуку о додјели земљишта Исламској заједници БиХ, односно да ли је спремна на вансудску нагодбу ?
Радмила Мочевић не тражи да се гробље уклони али инсистира да се докаже да је кућа срушена послије рата и без знања њених родитеља уступљена Исламској заједници.
- Нећу ни да помислим да ми се све ово дешава, односно да се не може ријешити због тога што се зовемо како се зовемо моји родитељи и ја. Питам се да ли ови овдје укопани засклужују да почивају у миру, а не да се око парцеле води судски спор, додала је она.
Снимак куће Срете Јокића поред тада порушене џамије из 1996. године демантује тврдње општине Илијаш да је објекат срушен у рату. Надлежни суд уважио је аргумент да је Срето Јокић био привремени корисник земљишта и куће, те без његовог и знања насљедника општина није смјела додјелити ту парцелу Исламској заједници.