X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
08/01/2016 |  09:46 ⇒ 21:18 | Аутор: СРНА | Коментара: 0

Академици: Одбрана државности и имена Републике Српске

Поводом Дана Републике Српске, српски академици оцјењују да Срби, као и други народи, имају право да бране стечену државност и име, те да то никога не угрожава.
Дан Републике Српске - Фото: РТРС
Дан Републике СрпскеФото: РТРС

Академик Миро Вуксановић истиче да је Република Српска настала као резултат жеље да Срби имају права као и други народи, да чувају своје име и свој језик, да имају установе културе, просвјете, науке и умјетности и да слободно стварају, мисле и говоре.

"То је нормална појава у савременом свијету. Ко год говори другачије - није добронамеран. Не може нико узимати од некога оно што није његово. Срби имају обавезу да буду Срби и да бране стечену државност", наглашава академик Вуксановић.

Он оцјењује да је Дан Републике Српске "прилика вишег реда и значаја да се таква обавеза испуњава" те да то никога не угрожава, па зато не би требало ни други да угрожавају српска права.

Академик Василије Крестић наводи да свака држава има дан државности, па се управо зато Републици Српској оспорава да је држава.

"Зато што бјеже од тога да признају да је држава - зато су и дигли толику галаму. Дан Републике је један од атрибута државности и због тога Република Српска и инсистира на томе, а они који су против ње устају против тога.

Као што постоје симболи застава и грб, тако је у том контексту и Дан државности", појашњава академик Крестић.

Управо због тога је, сматра Крестић, битно да се обиљежава Дан државности Републике Српске, јер Република Српска јесте један вид државе.

Академик Матија Бећковић наводи да Свети Стефан пада на трећи дан Божића и да онај ко забрањује да се слави Свети Стефан - забрањује да се слави и Божић.

"То није било забрањено ни у најнеславнијим временима. То је слава од када Срби постоје, а са историјске стране то је била слава Немањићке Србије и дједовине Светог Саве", истиче он.

Академик Бећковић наводи да се "слава славила и у ропству, а камоли да неће у слободи".

"Од прославе се очекује да се веселимо и радујемо, јер онако како се веселимо и тугујемо на земљи, тако се и свети Стефан радује и тугује на небу", закључује Бећковић.