Ћеранић: Рат за шеријатску државу водиће се у БиХ
Ћеранић истиче да је интерпретација ислама из шестог вијека, она коју су његовали "учењаци из прве генерације муслимана", једина мјеродавна за присталице овог, колико вјерског, толико и политичког правца.
Уједно, каже он, присталице покрета, који се прогресивно развија у низу земаља, испољавају нетолерантност, често и агресивност према опонентима, потпуно увјерени да је њихово виђење исламског права једино исправно.
"БиХ је једна од земаља у којима је ова радикална идеологија пронашла плодно тло. Њени барјактари били су ратници одреда `Ел муџахедин`, пристигли у БиХ из више арапских земаља. `Ел муџахедин` је познат по злочину - ритуалном одсијецању глава српским војницима заробљеним на Возући код Завидовића. Други знак распознавања била је интерпретација ислама страна босанским муслиманима, али подржана од Алије Изетбеговића који је `нове муслимане`, како их је називао, нудио домицилном становништву као узор у вјери", навео је Ћеранић у тексту за "Фонд стратешке културе".
Он је додао да су по окончању рата, а сходно Дејтонском мировном споразуму, страни ратници били обавезни да напусте БиХ, али су, захваљујући политичкој подршци и склопљеним браковима на основу којих су стекли држављанство, остали да живе у изолованим енклавама, заједницама у којима су практиковали свој начин живота.
"Наставили су ширити вехабизам, који је, због филозофије о стварању државе засноване на шеријату, у вишенационалној и вишеконфесионалној земљи каква је БиХ - веома опасан. Вехабије данас не можемо посматрати кроз издвојене енклаве у којима су, како се вјеровало, одвојени од свијета. Њихови вјерски ауторитети стекли су образовање и одбранили докторате на престижним исламским универзитетима у Џеди и Ријаду. С обзиром на то да је ријеч о млађим људима, који за ширење вјере користе друштвене мреже и интернет уопште, али и вјерска предавања, интерпретација ислама коју нуде младима је постала ближа од начина на који их вјери уче имами и муфтије, службеници Исламске заједнице", истиче Ћеранић.
Према његовим ријечима, они су успјели створити организацију паралелну Исламској заједници у БиХ, а у низу џемата /вјерске заједнице/ и месџида /објекти без минарета у којима се обавља вјерски обред и људи подучавају вјери/ окупљају све више сљедбеника.
Он је навео да се присталице вехабијског покрета у БиХ не односе исто према Исламској заједници у БиХ.
"Иницијативу коју је покренуо поглавар Исламске заједнице Хусеин Кавазовић у погледу укидања паралелних месџида и џемата, различито тумаче. Линија коју предводе Џевад Голош из Мостара, Зијад Љакић из Завидовића и Аднан Мркоњић из Зенице, оштро се противи намјери реиса Кавазовића да забрани рад илегалним џематима, који су углавном регистровани као невладине организације.
Упркос јасним одредбама Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ, илегални џемати су дјеловали неометано за вријеме мандата претходног поглавара Исламске заједнице Мустафе Церића. Према закону, без сагласности Исламске заједнице ниједан месџид не може бити основан. Стога су их и регистровали као невладине организације. Церић је данас, уз Муамера Зукорлића, главног муфтију Мешихата Исламске заједнице у Србији, најгласнији опонент Кавазовићу. Противљење политици Кавазовића они су показали и приликом иницијативе о укидању вехабијских џемата и месџида", истакао је Ћеранић.
Он је додао да са вехабијским лидерима у име Исламске заједнице у БиХ преговарају имами и муфтије, а након истека рока који је Кавазовић јавно саопштио, 1. марта, онима који се не повинују забрани илегалног вјерског рада, бавиће се институције БиХ.
"Преостало је још непун мјесец дана да видимо какво ће реаговање код вехабијских идеолога изазвати очекивана акција надлежних институција БиХ", навео је Ћеранић.