Руском тржишту понудити месне прерађевине
Произвођачи у Србији треба да се оријентишу на прераду меса и да прерађевине, укључујући и конзервирану храну, понуде руском тржишту, истиче Ненад Будимовић из Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије /ПКС/.
Он у интервјуу Срни поручује да је у наредном периоду пожељно да се ради на отварању дистрибутивних центара, како би из њих организовано одлазила роба за Русију.
Будимовић наводи да током прошле године резултати спољно-трговинске размјене са Русијом можда нису било очекивани, али да Србија нема разлога да буде незадовољна, јер је порастао, примјера ради, извоз јабука и парадајза.
Извоз јабука у Русију у 2015. години вриједио је 103 милиона долара, док је из Србије смрзнутог поврћа извезено у вриједности од 13,6 милиона.
Када је ријеч о парадајзу, у 2015. години из Србије је у Русију извезено 1.500 тона, док је 2014. године Русима продато само 239 тона.
Будимовић напомиње да је биљна производња, уз сточарску, велика шанса за Србију, уколико жели да повећа свој извоз.
Извоз меса у Русију лани је био много мањи него 2014. године, када је извезено 14.700 тона меса, али пад цијене меса не треба да обесхрабри произвођаче, већ они треба да производе кобасице, пршуте, конзервирану храну и да је извозе, истиче представник ПКС-а.
Извоз Србије у Русију поскупљује због тога што се роба друмом вози до Луке Бар и онда даље бродом до Санкт Петербурга, што поскупљује транспорт и утиче на конкурентност фирми из Србије.
"Дистрибутивни центри за робу која је намијењена извозу су добра идеја и на томе треба радити јер би се тада објединио транспорт из дистрибутивних центара за робу која би ишла за Русију", истиче Будимовић за Срну.
Током недавне посјете потпредсједника Владе Руске Федерације Дмитрија Рогозина Београду било је ријечи о формирању тих дистрибутивних центара у Србији, који би олакшали извоз робе у Русију.
Будимовић се залаже за удруживање ради лакшег извоза, али напомиње да то удружење не треба да буде само форма, већ би чланови требало да буду материјално јаки, те да имају добар обим производње како би могли да изнесу извозни аранжман.
"Држава Србија и Министарство пољопривреде не могу да препознају извозника, него подстичу производњу. У Србији је подстицај по товљенику 1.000 динара /8,3 евра/" , прецизира Будимовић.
Он оцјењује да би неким индиректним средствима могли да буду стимулисани они који имају производњу за извоз. То би могла да буде иницијатива да се смањи ПДВ на месо, па да удружења кланичара тај предлог образложе Министарству финансија и Влади Србије.
Осим меса, воћа и поврћа Србија би у Русију могла да извезе и одређену количину шећера, наводи Будимовић.
Србија би, сматра он, што прије требало да крене у преговоре са Русијом како би се скинуло царинско оптерећење за извоз шећера.
"Верујем да ће се то питање покренути на следећем састанку Мешовитог српско-руског комитета који је заказан за октобар", закључује Будимовић у интервјуу Срни.