latinica  ћирилица
08/02/2016 |  14:45 ⇒ 20:41 | Аутор: РТРС

Додик: Закон о полицији враћен на разматрање у НСРС (ВИДЕО)

На конференцији за новинаре у Палати Републике, предсједник Српске Милорад Додик је потврдио да је вратио Закон о полицији и унутрашњим пословима на поновно разматрање у Народну скупштину.
Милорад Додик - Фото: РТРС
Милорад ДодикФото: РТРС

Предсједник Српске је изјавио да је закон о полицији и унутрашњим пословима вратио НСРС на поновно разматрање због захтјева Бошњака да се у све, па и у овај закон стави одредба која се односи на попис из 1991. године. Додик је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да то не може бити тако ријешено, јер није дејтонски, због чега тражи да се то измијени.Он је истакао да ни у овај закон, нити било који други не могу ући политичке флоскуле и тежње бошњачке стране.

"У процедури када предсједник врати текст закона Народној скупштини на поновно разматрање, предвиђено је да тај текст иде на поновно гласање. Ако буде усвојен у тексту који је оспорио предсједник Републике онда се он аутоматски објављује", рекао је Додик, истичући да је о свом захтјеву обавијестио све политичке субјекте у Српској и да постоји консензус.

Он је најавио да ће формирати савјетодавну групу која би га савјетовала како да се та квалификација - попис из 1991. године избаци из Устава, али и да ће затражити од Владе да се и из других закона избаци та одредба.

"Према Дејтонском споразуму Република Српска нема потребу, нити је обавезана да има Вијеће народа као што је то наметнуто одлукама високог представника и ми ћемо разговарати у наредним мјесецима о томе на који начин урадити нови текст Устава", рекао је Додик.

Оцијенио је да је за то потребан консензус свих у Републици Српској који је у будућности могуће имати, јер је важно да Српска ишчисти своје законодавство од политичких ултиматума бошњачке стране. Подсјетио је да бошњачка страна од прије неколико година опструише измјене Устава Републике Српске и донесене амандмане, који су били и резултат захтјева Савјета Европе.

Додик је рекао да је веома јасно да је међународна заједница и високи представници у БиХ од првог дана имали концепт разбијања ентитета и централизацију БиХ, а да то и данас раде.

"Они не поштују Дејтонски мировни споразум, само имају политичку силу и моћ, па када то кажете то ништа и не значи", рекао је Додик.

У том контексту, Додик је нагласио да девет овлаштења БиХ, која су предвиђена Дејтонским споразумом, није спорно, али да све остало јесте.

Говорећи о референдуму о раду Суда и Тужилаштва БиХ, Додик је рекао да се у референдум неће ићи без консензуса, односно да ће та одлука морати поново на усаглашавање у Народну скупштину Српске.

"Све ово вријеме смо у потрази за консензусом на нивоу Републике Српске. Радује ме што чујем да опозиција сада инсистира на објављивању одлуке. Мораћу да извршим додатно анкетирање и видим да ли је то искрена подршка одлуци о одржавању референдума", нагласио је Додик.

Он је додао да ће опозиција морати у НСРС да подржи одлуку о референдума да би он након тога мога да буде одржан, те поновио да без консензуса није могуће одржати референдум. Напоменуо је да нико неће насјести на трикове опозиције у смислу да се објави одлука о референдуму, па да онда направе одређени проблем, као што је могућност да локалне заједнице у којима је СДС на власти не формирају бирачке одборе.

"Наша политичка тактика јесте била заснована на потреби да иницирамо тај референдум и он не смије никада да буде скинут с дневног реда Републике Српске, а уколико нема консензуса ми ћемо чекати вријеме консензуса", поручио је предсједник Српске.

Према његовим ријечима, јасно је видљиво да Суд и Тужилаштво БиХ немају уставну основу за формирање, да то мора да буде оспорено и коначно прихваћено у БиХ.

"Што се тиче приче о Уставном суду БиХ, и ту је поново видљиво да политичке игре преовладавају реалност, која каже да је БиХ састављена од два ентитета и три народа и само договором страна у БиХ могу да се промијене одређене ствари", навео је Додик.

Он је подсјетио да је доскора ту доминантну улогу у мијењању ствари имао високи представник, који је незаконито наносио неправду странама у БиХ, намећући одређена рјешења.

Предсједник Српске је нагласио да је та пракса на неки начин прекинута, али да постојање самог високог представника говори да то није изгубљено као могућност, због чега то питање мора бити постављено и рашчишћено.