Какво месо једемо? (ВИДЕО)
Када купује месо Јела Берић, не бира много. Годинама купује у месници у комшилуку. Акцијске продаје у којима се месо у тржним центрима нуди за ситнину заобилази, каже, у широком луку.
"Домаће, јунеће, мало је скупље, али је право.", рекла је Јелена Берић.
Како је могуће нпр. свињетину купити за пет марака по килограму, ако у домаћој производњи кошта готово дупло више, пита се већина потрошача. Одговор се крије у забрани извоза из Европске уније у Русију.
"Чињеница је да је ЕУ, када је зауставила продају према Русији морала наћи алтернативна тржишта, а с обзиром да компаније из ЕУ нису криве, јер је то чисто политичка одлука, власти готово свих земаља ЕУ донијеле су одлуку да субвенционишу своје производе да би лакше нашли алтернативна тржишта са квалитетном али јефтином робом", рекао је Немања Васић, предсједник Удружења месорперађивача.
Захваљујући изузетно високим субвенцијама, месо из нпр. Њемачке, готово бесплатно се може достављати у БиХ. Према подацима Спољно трговинске коморе БиХ, увоз меса све већи из године у годину. У односу на 2012. годину већи је за чак 80 милиона марака. Повећање увоза је стално. Мијењају се само земље из којих месо стиже, па су њемачке субвенције потпуно зауставиле увоз из земаља Јужне Америке.
"Кад узмете анализу прошле године, земље Јужне Америке из чијих земаља је раније масовно увожено месо, у прошлој години ставка је нула. Дакле, потпуно су истисли Ј.А., Бразил, Уругвај, који су били значајни добављачи. Бродовима је по 500 тона меса замрзнутог долазило и продавало се на овом тржишту.", навео је Васић.
Оно што стручњаци сматрају потенцијалним проблемом јесте пут који месо треба да пређе од нпр. Њемачке до месница у БиХ.
"Пут меса је доста дуг", каже Жељко Гојковић из ЗП Комерца.
Бијељински ЗП Комерц годишње тови 4000 јунади и око 30 000 свиња и највеће је домаће предузеће које се бави производњом и прерадом меса. Као свјеже, месо се, кажу, декларише са роком трајања од десет дана.
„Пракса на западу је да се у великим клаоницама врши клање и оне функционишу као велепродаје одакле се месо откупљује, довози у полуткама или четвртима, танспортује до границе, на граници проводи одређено вријеме, па иде до трговаца у БиХ, до увозника. Сам тај пут једоста дуг, а тек одатле увозник дистрибуише месо по малопродајним објектима", навео је Жељко Гојковић из ЗП Комерца.
Све ово, кажу стручњаци, не би требало да буде проблем, јер се технологија производње и прераде меса на западу знатно разликује он оне коју имају наши произвођачи. У Институту Васо Бутозан кажу, најважније је да је месо произведено по међународник стандардима, да потиче од здравих животиња и да је обрађено да одговарајући начин.
"У ЕУ имају врло захтјевне контроле и нема разлога да сумњамо да ли је њемачко месо квалитетно", навео је Драго Недић, директор Ветеринарског института „Др Васо Бутозан".
Савремена технологија, наводе, побринула се и за велике дистанце које месо прелази од произвођача до потрошача.
"Ти услови су обезбјеђени, да се месо транспортује без промјене квалитета, у хладњачама су три параметра – температура, влага и струјање ваздуха који обезбјеђују свјежину меса и на великим дистанцама", рекао је Недић.
Месо које увозимо пролази ланац контроле, од Граничне ветеринарске инспекције, републичке и општинских инспектора.
"Није било меса из увоза које је било лошег квалитета. Понављам, оно које контолишемо", каже Недић.
Питање је, међутим, да ли је број контрола довољан с обзиром на количину меса које увозимо и број потрошача на нашем тржишту.
"Кад се не ко појави први пут, све се контролише. Кад неко има контролу увоза на основу редовно добрих резултата врши се повремени мониторинг, то је ЕУ правило. Наш је утисак по броју узорака, имајући у виду шта Институт ради, да нема довољно узорака за које би могли рећи да се контрола ради адекватно", навео је Недић.
То, истиче Недић, не значи нужно увоз меса сумњивог квалитета, с обзиром на строге контроле које пролази на тржишту са којег долази. Домаћи произвођачи, међутим, сматрају да овакво месо не може да се пореди са оним које од клања до меснице путује једва дан. Цијена је, међутим, на нашем тржишту пресудан фактор.
"Ми не можемо конкурисати тој цијени с обзиром на подстицаје ЕУ. Ми се не можемо уклопити у цијену по којој морамо продавати и животиње и месо", каже Жељко Гојковић из ЗП Комерца.
Управо због тога, сагласни су сви у ланцу, потрошач би морао да има избор и декларацију са које може да се ишчита пут меса које жели да купи. У току је израда новог Правилника о уситњеном месу, полупроизводима и производима од меса, који се мијења у циљу информисања и заштите права потрошача. Према њему, потрошач ће са декларације која ће бити обавезна на мјесту продаје моћи да сазна све о порјеклу и узгоју животиње, мјесту клања и расјецања. Врсти и року употребе меса. Само током прошле године републички инспектори контролисали су месо и прерађевине 425 пута.
"У посматраном периоду по налогу републичке ветеринарске инспекције наложено је уништавање око двије тоне меса и намирница животињског поријекла јер исте нису биле прикладне за људску употребу због непотпуних декларације, непосједовања ознака нити печата као доказа да је извршен ветеринарско санитарни преглед меса, нити је предочена потребна ветеринарска документација.", каже Душка Макивић, портпаролка Републичке управе за инспекцијске послове.
Тек када на снагу ступе нова правила декалрисања и потрошач буде имао све информације о порјеклу меса, моћи ће да одлучи шта жели за новац који даје трговцу. Месо које је до њега путовало десет дана или оно домаћих произвођача.