Грађани возе аутомобиле на базним уљима, увоз повећан (ВИДЕО)

Гдје завршавају и на који начин се троше хиљаде тона базног уља које се увози у Босну и Херцеговину још није познато. Да се одређене активности на терену ипак спроводе потврђује и недавна полицијска акција „Колт“, на подручју Бањалуке и Приједора. Резултат – 13 ухапшених због сумње да су из Италије и Србије увозили базна уља и продавали их као евродизел на шест бензинских пумпи у Српској. Та је акција бројним возачима била разлог за сумњу у квалитет погонских горива својих четвороточкаша. На пумпама на којима је утврђено да је точено лажно гориво сипао је и Ђуро Крунић. Већих проблема. каже, није имао.

"Сипао сам, сила пута.  Ја толико нисам осјећао да ли је било проблема. Некад ми је било мало „нејаче“ ауто.", рекао је Ђуро Крунић из Приједора. За разлику од Крунића, који вози аутомобил старијег датума, проблеме би могли да имају власници новијих четвороточаша. Квар се, кажу стручњаци, може јавити код ињектора, односно дизне која служи за унос горива у мотор. Због константног повећања квалитета горива на новим моделима аутомобила ови дијелови нешто су осјетљивији.

"Вјерујте да квар може да пређе од 800 до 1500 марака по једном возилу само ињектора у ланцу који служе за регулисање рада мотора. Штета је огромна, а избјећи се може једино на начин да потрошачи гориво точе, или стално на истој пумпи, или у истом ланцу", каже аутомеханичар Александар Бркић.

Да је, уз све сумње, гориво у Српској ипак квалитетно потврдио нам је и аутомеханичар. Наглашава да разлога за опрез имају становници мањих средина у којима нема већих ланаца бензиских пумпи.

"Једино што се деси квар то су кварови сипани на пумпама ван градских подручја на пумпама мање познатим који праве овакве криминалне радње. Ни једна озбиљна пумпа неће себи дозволити такве радње. Сви ови кварови које смо имали због горива је сипано из канти или испод руке", навео је аутомеханичар Александар Бркић.

На утврђивању токова базног уља на тржишту Босне и Херцеговине од почетка ове године ради и Управа за индиректно опорезивање. Резултат тога и јесте акција „Колт“. Сличних акција, наводе, могло би да буде и у наредном периоду, а тачан начин коришћења базног уља у Босни и Херцеговини требало би да буде познат крајем овог мјесеца.

"Из система смо извукли оне обвезнике који су се бавили увозом базних уља. Од 4.1.2016. започели смо контроле у којима се утврђује гдје су кориштена увезена базна уља у складу са њиховом крајњом намјеном", навео је Ратко Ковачевић, портпарол  Управе за индиректно опорезивање.

Сировину која се користи за израду мазивних масти и моторних уља производи готово свака земља у Европској унији. Добит коју остварују они који ову сировину продају као гориво мјери се хиљадама марака. На базна уља плаћа се уобичајених 17 одсто ПДВ-а, али се за разлику од нафте, не плаћају акциза, путарина и такса. Фирме које то раде само на једној цистерни зараде додатних 30 хиљада марака.

"Базна уља су минералног поријекла и она могу бити мијешана са горивима која тренутно иду на тржиште са деизелом или лож уљем, и као таква се не могу разазнати на анализи", навела је Жељка Ђурић, дипломирани инжињер технологије.

Поред штете коју ово лажно гориво доноси аутомобилу, његова продаја умјесто дизела доноси велики економски губитак држави, али и изузетно штети животној средини. Замршено клупко о токовима и потрошњи енормно увезених количина базног уља у Босни и Херцеговини ускоро би требало да се одмота, а по окончању свих најављених акција знаће се и колики су губици. Проблем би могли да имају поторшачи који сумњају да су у ненадану посјету аутомеханичарима морали због точења дизела који то није.

Међутим, мало је потрошача који рачуне за гориво чувају мјесецима. Додатни проблем је што је готово немогуће доказати да су гориво точили само на пумпама чији су власници завршили иза решетака и да су баш због тога страдали дијелови њихових возила.