Кинеске вјетроелектране "одувале" ЕУ са лидерске позиције
Кина је инсталирала готово половину од укупно 63 гигавата нових вјетротурбина изграђених у 2015. години, тако да сада посједује око трећине укупне свјетске инсталиране снаге вјетроелектрана, наводи се у извјештају GWEC-а, а преноси Фајненшел тајмс.
То је готово дупло већи проценат од оног који има САД (17 одсто) и три пута већи од Њемачке (10 одсто), која има највеће капацитете, према подацима Савјета.
Укупни капацитети вјетроенергије повећани су лани на 432 GW, пошто су се државе и компаније окренуле енергији са ниском емисијом угљеника уочи међународних преговора у Паризу намијењених смањењу емисије из фосилних горива.
Кина није једино тржиште у успону које је показало убрзан раст изградње вјетроелектрана, наводи британски лист и додаје да Индија данас надилази Шпанију као четврто највеће тржиште.
"Свједоци смо да се отварају нова тржишта широм Африке, Азије и Латинске Америке, која ће постати тржишни лидери у сљедећој деценији", каже генерални секретар GWEC-а Стив Сојер.
Пекинг очекује да обновљиви извори енергије, укључујући вјетар, сунце, нуклеарне и водне снаге, чине 30 одсто укупног енергетског микса земље до 2020. године. Нефосилне изворе енергије ће, међутим, и даље надмоћно "тући" угаљ, са удјелом од 60 одсто.
Ипак, како расте број кинеских енергетских постојења на вјетар и сунце, тако расте и проценат неискоришћености њихове инсталисане снаге, наводи се у извјештају.
Дио разлога лежи у томе што је производња струје из ових извора зависна од временских прилика, а и даље не постоје системи за складиштење произведеног вишка електричне енергије, као и због растућих капацитета у производњи струје из других извора, преноси британски дневник.