Слобода Мићаловић: Тешко је наставити даље послије Кустиног филма
- Моника Белучи је направила фантастичну улогу, заједно са Емиром Кустурицом - истиче Мићаловићева и напомиње да јој је Кустурица понудио улогу какву до сада није играла.
Према њеним речима, "до сада је углавном глумила у одређеним шаблонима којих се заситила, док је улога у овом филму нешто сасвим другачије"
Мићаловићева објашњава да је филм састављен из три приче, али да се ништа не прекида.
- Глумим жену која је емотивно несигурна, наизглед јака, посебно физички, јер је бивша гимнастичарка, али када су емоције у питању то је мало теже. Она живи са мајком и продаје војницима млијеко, а има брата који је плаћени снајпериста у Авганистану - појашњава Мићаловићева.
У једном тренутку, жена коју игра заљубљује се у Косту, мљекаџију, човјека који купује млијеко за војску. Онда добија наредбу од брата да му пронађе жену, да би се оженио када се врати, а она пронађе у логору особу коју игра Моника Белучи.
- Наизглед је све у реду, док не примијети да човјек у кога је заљубљена и за кога жели да се уда воли другу - каже позната глумица, додајући да тада почиње заплет и сукоб између двије жене.
Слобода Мићаловић напомиње да је "све вријеме живјела овај филм и први пут осјетила да јој је свака ћелија била укључена", те да су "концентрација и енергија увијек биле присутне, а то се ријетко дешава".
Она истиче да је дар који има Емир Кустурица риједак и да је немогуће не поклонити се таквом дару.
- Овдје се препознају и људскост и унутрашња страна. Он је благ човјек, брижљив за цијелу екипу. Одавде носим божанствено искуство и трудим се да запамтим сваки секунд који сам провела на снимању, прије свега из професионалних разлога. Послије оваквог пројекта нећу пристајати на било какве компромисе, јер једино тако може да се направи добра ствар. Послије оваквог филма, јако је тешко кренути даље, а сигурна сам да не може да буде на истом нивоу, као што је овај - оцјењује она.
Мићаловићева истиче да их је Белучијева "пустила у свој свијет", па су "успјеле да се и приватно упознају".
- Сада, кад смо одвојени, често се чујемо. Сви ти врхунски умјетници који су остварени, који знају гдје им је мјесто, који немају потребу да се било коме доказују, јако су вриједни и једноставни - каже Мићаловићева, истичући да је овај филм за њу животна и професионална школа.
Она закључује да је Требиње завољела као свој родни град, а да би и у Вишеграду вољела да живи, јер има значајно мјесто, а то је Андрићград.
Веома је завољела Требиње, подједнако као њен родни Лесковац, каже глумица, и додаје, да јој се нимало не разликује утисак, доживљаји, јер је толико дивних људи на једном мјесту, квалитетних, мудрих.
- Они мене доживљавају као да сам њихова суграђанка, чак често кажем да сам од њих добила споменик за живота, а то је "Анђелкина капија". Сад већ имам дивне пријатеље, са којима сам остала у контакту. Вољела бих да имам нешто своје и да у једном тренутку будем пар мјесеци у Требињу - прича Мићаловићева.
За Вишеград каже да има неодољив мост, који никога не оставља равнодушним.
- Мислим да су сви који живе у Вишеграду много добили изградњом Андрићграда зато што је јако важно да град има биоскоп и то овако добар као што је овај, затим Андрићев институт, позориште - навела је глумица.
- Била бих јако срећна да живим у Вишеграду јер ће овдје, захваљујући Емиру Кустурици, долазити познати и значајни људи, врхунски професори који ће држати предавања. Овдје су људи гостољубиви, дочекали су нас као прави домаћини. Дрину обожавам. Јуче смо имали пловидбу и уживали - закључила је Мићаловићева.