Страни вјештаци: Граната са српских положаја није убила људе у Тузли (ФОТО/ВИДЕО)
Масакр на Тузланској капији, 25. маја 1995. године, када је убијена 71 особа, а 240 је рањено, није изазван експлозијом пројектила испаљеног са српских положаја на Озрену - ово је званични закључак петорице балистичких судских вјештака из Чешке, Израела и Француске који су прошле и ове године радили одвојена вјештачења експлозије.
Ова сазнања још више добијају на тежини, јер ће се сутра пред Вишим судом у Београду наћи захтјев Министарства правде БиХ којим се тражи да се призна пресуда из Сарајева према којој је генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић осуђен на 20 година затвора јер је, наводно, наредио гранатирање Тузле.
Страни вјештаци сагласили су се да је немогуће да граната калибра 130 милиметара, која је наводно долетјела са српског положаја Пањика удаљеног 27 километара, падне под углом како је тврдио вјештак сарајевског тужилаштва Берко Зечевић и да уз то убије десетине људи, а још 240 рани, а да при томе изазове само мања оштећења на околним зградама и аутомобилима.
Страни вјештаци установили су низ мањкавости у вјештачењу Берка Зечевића, на основу којег је осуђен генерал Ђукић.
Израелски балистичар Жозеф Шарон каже чак да је Зечевићево вјештачење засновано на лажним, недоказаним и непровјереним подацима.
Експерти за балистику Француз Пјер Лоран, Израелац Жозеф Шарон и Чеси Јан Коменда, Лидек Једличка и Роман Витек изводили су експерименте на војном полигону у Никинцима, гдје је направљена идентична реплика тузланске Капије, са зградама, аутомобилима и људима.
Вјештачења су показала да велики број жртава није могућ од експлозије средњег пројектила, а 13 жртава у Тузли погођено је из више смјерова, што значи да није била само једна експлозија, док су неке ране биле екстремно разарајуће, што је немогуће од једног гелера.
Осим тога, број гелера у тијелима жртава је девет пута већи од теоретског броја могућих погодака.
Вјештаци тврде да то води чињеници да је на Тузланској капији коришћен други, снажнији тип муниције или импровизоване експлозивне направе или чак неколико мањих пуњења.
Милорад Константиновић, бранилац генерала Ђукића, рекао је да ће одбрана указати на бројне повреде права на правично суђење и додаје да је суд у Србији дужан да испита да ли су у конретном случају биле испуњене претпоставке правичног суђења.
"Ако се утврди да пресуда, чије се признање тражи, није донесена у правичном поступку, суд је дужан да замолницу одбије", рекао је Константиновић, који додаје да ће одбрана инсистирати да Вијеће Одјељења за ратне злочине у Београду набави комплетне списе предмета суда у БиХ, прије доношења коначне одлуке.