Црна Гора изручила српског генерала Борислава Ђукића Хрватској
Генерала Ђукића је 18. јула прошле године ухапсила црногорска полиција на аеродрому Тиват приликом повратка за Београд по хрватској потјерници због наводног ратног злочина над цивилима почињеног у рату деведесетих година.
Генерал Ђукић је 1995. оптужен за рушење бране на Перучи, а истом су оптужницом још обухваћени: генерал Ратко Младић, комадант 9. книнског корпуса ЈНА, сада покојни генерал Миле Новаковић, командант Српске војске Крајине, и мајор Милан Корица, командант свих пограничних јединица милиције РСК.
Оптуженима је 1993. одређен притвор те за њима расписана потјерница на основу које је и ухапшен.
Убрзо по хапшењу, 12. августа, Хрватска је отворила нову истрагу против генерала Ђукића, те Јована Грубића, Милорада Радића, Драгана Харамбашића, Петра Андрића, Владимира Давидовића, Илије Пријића и Слободана Вујка због наводних кривичног дјела против цивилног становништва почињеног такође у рату деведесетих на подручју Сјеверне Далмације и на основу ње 19. августа 2015. доставила Црној Гори допунску молбу за његово изручење.
Неколико дана касније, 28. августа исте године, Црној Гори је достављена и молба за изручење Србије од 26. августа 2015. којом је затражено изручење генерала Ђукића, због вођења кривичног поступка због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва.
Правоснажним решењем Вишег суда у Подгорици од 6. новембра 2015. утврђено је да су испуњене законске претпоставке за изручење генерала Ђукића и у Хрватску и у Србију, на основу којег је министар правде Црне Горе Зоран Пажин одлучио да га изручи Хрватској.
Генерал Ђукић је пети Србин ухапшен на подручју Црне Горе по потјерницама које је расписала Хрватска за ратне злочине.
Иначе, према подацима Веритаса, на основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета су до сада ухапшена 154 Србина, од којих је 51 екстрадиран у Хрватску.
Од екстрадираних до сада је против деветнаесторице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за вријиме проведено у притвору. Оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потерница указује и на злоупотребу Интерпола од Хрватске, наводи Веритас.