X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
17/03/2016 |  13:22 ⇒ 15:53 | Аутор: СРНА

Парастос Србима убијеним у мартовском погрому на Космету (ФОТО)

У београдској Цркви Светог Марка служен је парастос жртвама албанског погрома над Србима који се догодио на Косову и Метохији 17. марта 2004. године.
Београд: Парастос Србима жртвама албанског прогрома - Фото: СРНА
Београд: Парастос Србима жртвама албанског прогромаФото: СРНА

Парастос, који су служили свештеници Цркве Светог Марка, организовало је Удружење Срба са Косова и Метохије.

Потпредсједник Удружења Драгослав Лазић рекао је да се парастосом одаје пошта страдалим и протјераним Србима са Космета, те подсјећа на чињеницу да страни моћници и власти у Приштини и даље настоје да дешавања из 2004. године гурну у заборав.

"На овај начин желимо да подсетимо демократски свијет да се 17. марта 2004. године у срцу Европе десило етнички мотивисано насиље које је имало за циљ да са Косова и Метохије протјера све Србе и да на тој територији затре сваки траг њиховог постојања", навео је Лазић.

Он је подсјетио на чињеницу да до сада није спорведено праведно суђење за све оне који су организовали мартовски погром и који су спровели убијање, протјеривање и етничко чишћење Срба са Косова и Метохије, као и уништавање њихове имовине и културних и духовних објеката.

"Сви ми имамо право да данас планирамо бољу будућност, али никако немамо права да заборавимо све оно што се десило. На то треба стално подсјећати и радити на откривању организатора и учесника поменутих догађаја са циљем грађења неке нове будућности", рекао је Лазић.

Парастос Србима жртвама албанског прогрома (фото: Срна)

Из Удружења је раније саопштено да је мартовски погром имао и вјеркси аспект, на којем се све очигледније темељи екстремизам косметских Албанаца, што потврђује чињеница да велики број џихадиста и припадника "Исламске државе" долази са Косова да се бори на разним ратиштима, чинећи невиђена звјерства.

"Оцјењујемо да демократски свијет и данас, као и у протекле готово двије деценије, затвара очи пред очигледним нарастањем радикализма међу косметским Албанцима, нарочито радикалног ислама, који добија алармантне размјере", наведено је у саопштењу.

Највећи етнички мотивисани сукоби на Косову и Метохији од доласка међународних снага избили су 17. марта 2004. године, након што је полиција Унмика пронашла тијела двојице албанских дјечака у ријеци Ибар у селу Чабар код Зубиног Потока, на сјеверу Косова.

Албанци су за њихову смрт оптужили Србе и кренули у одмазду. Прве жртве били су Боривоје Спасојевић /53/ и Јана Тучев /36/ из сјеверног дијела Косовске Митровице, које је убио снајпериста из албанског дијела града.

У нередима који су услиједили у наредна два дана шест градова и десет села је етнички очишћено, уништено је или оштећено 800 кућа, 35 православних цркава и манастира, међу којима 18 споменика културе.

До темеља су срушени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена. У Призрену су изгорјеле и цркве Богородице Љевишке из 14. вијека и Светог Ђорђа из 16. вијека на чијем је своду исписана пријетећа порука "Смрт Србима".

За ову трагедију над српским народом на Косову и Метохији, њиховом имовином, црквама и манастирима одговарао је веома мали број људи, а изречене казне биле су готово симболичне.

ДАНИ КАДА СУ ГОРЈЕЛЕ КУЋЕ И ЦРКВЕ

У српским срединама на Космету обиљежено је 12 година од погрома Срба, у коме су албански нападачи убили осам лица, порушили 36 цркава и спалили више од осамсто кућа.

У школама у свим српским срединама, парастосом који је служио Владика Теодосије у Манастиру Грачаница, полагањем бијелих ружа на умјетничкој инсталацији "Мисинг" и академијом у Дому културе обиљежена је тужна годишњица.

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је окупљенима да се "данас не осврћемо на прошлост зато што смо, како неки кажу, `у прошлости заглављени`, већ зато што је прошлост наша садашњост".

"Нико овако раскошну и богату земљу не напушта из добре воље, већ зато да би сачувао голи живот и да би се склонио од дивљаштва и зулума", навео је Ђурић.

Фото: Срна

Он сматра да се о мартовском погрому не може говорити мимо историјског контекста јер су српске тапије на Косову и Метохији вијековима исписиване крвљу народа.

Мартовски погром 2004. године требало је да буде посљедња етапа реализације програма чији је циљ апсолутно етничко чишћење Срба и албанска доминација на Косову и Метохији.

Ђурић наглашава да се погром није могао догодити без дуготрајне и темељне припреме, те да се о организаторима може само да нагађа јер за тај злочин до данас нико није одговарао.

Он је поручио да српско руководство не жели конфликте и затварање историјске странице препознатљиве по конфликтима.

Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова Србије и предсједник Комисије за нестала и киднапована лица, у име породица страдалих и у име државе Србије, затражио је да пред лице правде буду изведени они који су наручили и починили мартовски погром.

Владика Теодосије је у својој бесједи истакао да мартовски погром - није успио.

"После погрома започела је обнова српских цркава и српског народа на Косову и Метохији", навео је владика, упућујући апел српском народу де не продаје имања и да не напушта земљу, као и да остави својим насљедницима оно што је преузео у насљедство од својих славних предака.

ПОЗИВ СРБИМА ДА ОСТАНУ НА СВЕТОЈ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКОЈ ЗЕМЉИ

 Његово преосвештенство владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије данас је, послије служења парастоса жртвама мартовског погрома 2004. године, позвао вјерни српски народ да остане на своме и да сачува оно што су му преци оставили у насљедство.

"Обележавајући 12 година од мартовског погрома морамо да се сетимо свих невино страдалих на Космету, који су страдали само зато што су Срби", рекао је владика окупљенима у Дому културе у Грачаници.

На овај дан прије 12 година, подсјетио је владика Теодосије, горјеле су српске цркве од Призрена до Косовске Митровице, од Обилића до Пећи и Ђаковице, а неколико хиљада Срба је протјерано са својих огњишта, док их је осморо пострадало. 

Према његовим ријечима, циљ је био протјерати и уништити све српско што је икада постојало на Космету.

Владика је додао да је мартовски погром само једно у низу страдања које је Српска православна црква са својим вјерним народом вијековима пролазила, свједочећи своју православну вјеру и предање Светог Саве.