Више цијене индустријских производа на домаћем и страном тржишту
Посматрано по намјени потрошње, у марту у односу на фебруар цијене интермедијарних производа у просјеку су више за 0,5 одсто, цијене капиталних производа више за 0,2 одсто, а цијене нетрајних производа за широку потрошњу више су за 0,1 одсто.
Цијене трајних производа за широку потрошњу у просјеку су ниже за 0,4 одсто и цијене енергије су ниже за 0,1 одсто.
Посматрано по подручјима индустријске производње, у марту у односу на фебруар цијене у прерађивачкој индустрији у просјеку су више за 0,3 одсто, цијене у сектору вађења руда и камена у просјеку су ниже за 0,4 одсто, док су цијене у производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизација у просјеку су остале на истом нивоу.
Цијене произвођача индустријских производа из Српске на страном тржишту у марту године у односу на фебруар у просјеку су више за 0,2 одсто.
Посматрано по намјени потрошње, у марту у односу на фебруар цијене интермедијарних производа у просјеку су више за 0,8 одсто, цијене капиталних производа више су за 0,6 одсто, а цијене енергије у просјеку су ниже за 1,7 одсто.
Цијене нетрајних производа за широку потрошњу су ниже за 0,9 одсто, док су цијене трајних производа за широку у просјеку у просјеку су остале на истом нивоу.
Посматрано по подручјима индустријске производње у марту у односу на фебруар, цијене у прерађивачкој индустрији у просјеку су више за 0,3 одсто, цијене у сектору вађења руда и камена у просјеку су ниже за 0,7 одсто, док су цијене у производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизација у просјеку су остале на истом нивоу.
Економиста Душко Ђорђевић, који се бави анализом трошкова и цијена, рекао је Срни да су међу главним факторима који утучу на цијене индустријских производа кретање цијена базних метала и енергената на свјетским берзама, а да када је ријеч о БиХ, систем валутног одбора.
"Тај систем по којем је курс конвертибилне марке фиксан у односу на евро доводи до тога да има неке одређене погодности, и то код увоза робе, првенствено робе широке потрошње, али је то велики проблем за наше извознике јер им је сужен `маневарски простор` да би били цјеновно конкурентни осталим страним понуђачима на ино тржиштима", навео је Ђорђевић.
Према његовим ријечима, фиксан курс између марке и евра ствара додатне губитке извозницима, те, узимајући у обзир трошкове производних капацитета који су фиксни и велики, доводи до тога да су послодавци принуђени да смањују наредну врсту трошкова, а то су трошкови радне снаге.
"То се, углавном, одражава на плате запослених, а видљиво је то колика су примања у извозним дјелатностима, а у Српској су то кожа, обућа текстил, као и дрвна и дрвопрерађивачка индустрија, у односу на просјечна примања", навео је Ђорђевић.