Три деценије од катастрофе у Чернобиљу (ВИДЕО)

Један од реактора електране "Владимир Иљич Лењин" - како се званично звала чернобиљска нуклеарна електрана, експлодирао је 26. априла у 1:24 послије поноћи по локалном времену.

На лицу мјесту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је 116.000 људи, а у наредном периоду још 230.000. Радиоактивни облак је прекрио у данима који су услиједили знатан дио Европе, с несагледивим посљедицама.

Радиоактивној прашини су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Њемачка, Шведска, Швајцарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и источни дио САД. У извјесној мјери готово читава Сјеверна хемисфера осјетила је посљедице.

Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као посљедица чернобиљске катастрофе, налази се више од два милиона људи.

Према подацима организације за заштиту природне средине "Гринпис", од посљедица је умрло око 200.000 људи, а претпоставља се да ће у перспективи широм свијета бити још око 270.000 случајева онколошких обољења у вези с радијацијом из Чернобиља.

Незванични извори процјењују да је од посљедица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи.

Град Припјат (неријетко се назива Чернобиљ) данас је "град духова", који повремено посјећују само авантуристички опредјељни туристи. У заштићену зону данас се може ући само са посебном дозволом и одговарајућом опремом.

Према званичној статистици, јануара 1986. у Припјату је живело 49.400 људи.

Нови заштитни саркофаг над уништеном електраном недавно је поново постављен, а читав подухват вриједности око милијарду евра финансирала је највећим дијелом Русија.

Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу означена је седмим - највишим степеном нуклеарне опасности, који је званично везан још само уз нуклераку Фукушима, у Јапану, коју су 11. марта 2011. погодили најприје земљотрес и убрзо 14 метара висок разорни морски талас.

Јапан, а уз њега и Њемачка, одрекле су се атомске енергије, док нови економски џинови, Кина и Индија, не одустају од намјере да дио све већих потреба за енергијом задовоље уранијумом.

У свијету послије катастрофе Фукушиме влада конфузија у вези са даљим коришћењем и градњом нуклеарних електрана.

Јапан је затворио свих 50 нуклеарних реактора, Њемачка осам нуклеарки, а сада је, поред великог узлета производње електричне енергије из обновљивих извора, њемачка енергетика у великој мјери почела да рачуна и на гасне електране, нарочито послије изградње друге линије Сјеверног тока и удвостручавања прилива руског гаса са ове трасе.

У исто вријеме су Русима удвостручене иностране поруџбине за градњу нових нуклеарки.

Према подацима из априла 2014. године, широм свијета је активно 435 нуклеарних електрана у 31 земљи. Међународна агенција за атомску енергију очекује да би глобална употреба нуклеарне енергије током наредне двије деценије могла да порасте за 100 одсто.