Лукић: Будућност и развој привреде је у породичном бизнису
"Од ових 30 лица, неки су отворили аутомеханичарске и друге занатске радње, а неки трговине. Међу њима има и козметичара", рекла је Лукићева на панел дискусија "Предузетничка занимања као будућност".
Она је истакла да се већ осјети помак набоље када је ријеч о самозапошљавању и најавила да Завод за запошљавање Српске сљедеће седмице очекује нови јавни позив за пројекат самозапошљавања.
Руководилац бијељинске филијале Завода за запошљавање, на којој је евидентирано 13.000 незапослених, позвала је све који се налазе на евиденцији Бироа за запошљавање са високом стручном спремом и већ дуже чекају на посао, да отварају и региструју самостални бизнис.
Она је поновила да Влада Српске, преко Завода за запошљавање, из године у годину подржава овај вид запошљавања, јер је будућност привреде управо у породичном бизнису.
Извршни директор Занатско-предузетничког удружења "Предузетник" Бијељина Миле Стевић сматра да је неопходно радити на "преусмјеравању" актуелног начина размишљања младих људи и њихових родитеља, јер дјеца која завршавају основну школу нису у прилици самостално да одлучују о избору свог занимања.
"Неопходно је указати на погубност и апсурдност тренда који у посљедњој деценији постоји у граду и шире, а односи се на упис средњих школа друштвеног смијера, а послије тога и факултета који не гарантују ништа, осим евиденцију на Заводу за запошљавање", рекао је Стевић.
Он каже да је потребно наћи начин да се млади људи преусмјеравају и упуте да уписују занатска занимања, предузетничка занимања, јер млад човјек на тај начин са 18 година добија звање, "хљеб у руке" и обезбјеђује себи егзистенцију.
"Зато данас на Заводу за запошљавање готово и да нема занатлија или их само фиктивно има", каже Стевић и додаје да је крајње вријеме да се млади и њихови родитељи окрену у том правцу или да се они који су већ уписали нешто друго преквалификују у занатска занимања.
Градоначелник Бијељине Мићо Мићић рекао је да Градска управа настоји да се више дјеце окрене занатима и да се баве оним што граду недостаје.
"У граду се већ осјећа недостатак мајстора, односно оних који ће се бавити приватним предузетништвом. Оно је некад било развијено у Бијељини, али сад је све теже наћи занатлију. Вариоци, металостругари, обрађивачи метала, дефицитарни су и на европском тржишту", рекао је Мићић и додао да Градска управа ради на томе да дјеци помогне да се одлуче за оваква занимања.
Сајмовима, акцијама попут оне "Прилика плус" и сличним активностима, покушали смо, каже Мићић, да им покажемо која занатска занимања могу да изаберу, а не да се "школују за биро".
Панел дискусију о предузетничким занимањима организовало је Одјељење за привреду и пољопривреду града Бијељина у сарадњи са Заводом за запошљавање Републике Српске и Занатско-предузетничким удружењем "Предузетник".