Еврогрупа отказала састанак о Грчкој, потребно још времена

"Неће бити додатног састанка еврогрупе поводом Грчке у четвртак, потребно је више времена", написао је на свом Твитер налогу Мајкл Реинс, портпарол шефа еврогрупе Јеруна Дајселблума, преноси агенција Франс прес.

"Састанак о првој ревизији, евентуалном пакету помоћи и дугу биће одржан у каснијој фази", поручио је он.

Дајселблум, који је министар финансија Холандије, рекао је раније јуче да би састанак могао да се одржи у четвртак "како би се завршило што је могуће више ствари" за деблокаду средстава из спасилачког пакета помоћи и потенцијално олакшање грчког дуга.

Он је, међутим, додао у изјави за холандску тв станицу РТЛ-З, да ће до састанка доћи само ако постоје "шансе за успјех".

Дугом оптерећена Грчка треба да спроведе кључне реформе како би добила још готовинских средстава из огромног спасилачког пакета помоћи, вриједног 86 милијарди евра (95 милијарди долара).

Грчки премијер Алексис Ципрас обезбједио је спасилачки пакет прошлог јула, трећи по реду међународни програм финансијске помоћ тој земљи за пет година, у замјену за спровођење тешких економских реформи, укључујући и реформу пензионог система.

Лидери еврозоне су учинили један од ретких уступака према Грчкој прихватањем да разговарају и о начинима за ублажавања терета грчког дуга када Атина испуни главна реформска обећања.

Смањење громаде грчког јавног дуга, који је прошле године износио 177 одсто бруто друштвеног производа , кључни је услов који је поставио Међународни монетарни фонд да би остао партнер у овом спасилачком програму.

"Нећемо тек тако рећи "хајде смањите дуг", и нећемо укинути дио дуга. Али, можемо да одлучимо да дамо више времена, или да им одобримо извјестан период без плаћања камата и накнада", изјавио је јуче Дајселблум.

Како би наговорили ММФ да остане у спасилачком пакет, Европљани су договорили пакет додатних мјера којим би Грчка добила "шамар" ако не испуни буџетске циљеве постављене за 2018. годину, када актуелни спасилачки програм истиче, наводи француска агенција.

Од Атине се тражи да до тада успостави контролу над буџетом тако да дефицит не прелази 3,5 одсто БДП-а земље.