Москва - гастрономска престоница Европе
Руси се све више враћају традиционалној кулинарској култури, домаћим производима и домаћој храни, а истовремено се у Москви биљежи и прави "ресторански бум“.
Када је Русија на западне санкције одговорила контра-мјерама нико није ни слутио да ће се догодити "револуција“ и да ће Москва постати једна од најинтересантнијих кулинарских престоница Европе. До јуче је већина најскупљих и најлуксузнијих ресторана нудила углавном стране деликатесе и пратила западне тенденције. Сада је слика другачија. Акценат се ставља на свему што је домаће.
Руски произвођачи су, у великој мјери, покренули производњу, па се сада на тржишту може наћи и "гауда“ или "моцарела“ домаће производње, сушене и мариниране печурке или сибирски манти пуњени месом од јелена, а умјесто француских вина радије се пију кримска.
Већина московских кувара тако су нашли замјену чак и најпрестижнијим и најтраженијим производима из увоза.
Чак ни криза, о којој сви говоре, није јако ударила по угоститељском бизнису у Москви, иако су многи, свакако, морали да се преоријентишу. Сада су на цијени оригинална, интересантна, пријатна мјеста са традиционалном руском кухињом или такозваном, "новом руском (ауторском) кухињом".
Истина, за посљедњих пола године-годину много је ресторана затворено, али та мјеста нису остала празна - практично одмах су отворени нови ресторани, чак и на оним мјестима гдје су ренте папрено високе.
Наравно, међу новим, тек отвореним ресторанима, и даље има интернационалних - италијанских, француских, јапанских, кинеских, грузијских, мароканских и свих других.
У Москви успјешно ради и десетак српских ресторана. Српски кувари и конобари су одувијек били на добром гласу у руској престоници, а осим Срба и других балканских народа, те угоститељске објекте радо посјећују и Руси и бројни туристи.
Домишљати Руси почели су чак да производе и српске коре, буреке, зељанице и остале пите и пецива, па српски угоститељи више не морају да набављају коре за пите чак из Србије.
"То је веома једноставна и сјајна идеја - земља на којој живиш те храни. Москва је узбудљиво мјесто за рад“, рекао је француски кувар Жером Ромера, који ради у једном московском ресторану.
Ресторани су тако, послије краћег затишја, поново оживјели. Упркос кризи, Московљани су поново почели да иду у ресторане, али су промјенили своје навике - умјесто скупих јеловника, сада предност дају односу цијене и квалитета.
Аркадиј Новиков је најпознатији и најуспјешнији руски угоститељ. Његова империја обухвата више од 50 ексклузивних ресторана, у Москви, Лондону и Дубаију. Међутим, и он је препознао нове тенденције, па је недавно у руској престоници отворио још један ресторан. Овог пута, прави народни - са народном кухињом, у совјетском духу, и са "народним цијенама“.
Ресторан, смјештен у центру Москве, има и народно име "Ваљенок" - по чувеним руским чизмама ваљенкама, од ваљане овчје вуне, које свједоче о даровитости руског народа и богатој и оригиналној култури земље.
Међутим, Новиков није себе ограничио само руским јелима, већ је објединио кухиње свих бивших совјетских република.
На јеловнику су се нашли боршч, кебаби, сочни јагњећи шашљици (ражњићи), њежни котлети од краба, кувана зечетина, пите попут чебурека итд.
Јела се спремају искључиво од руских намирница - риба се довози из Мурманска, млијеко и "сметана" (павлака) из Дубни, говедина из Брјанска, зечетина из Вороњежа...
Храна се такође припрема на "совјетски начин" и по совјетској технологији. Чај се служи из самовара, а јела се спремају на грилу и "тандиру" - традиционалној пећи на дрва, која се некада користила у Русији и другим совјетским републикама.
Огромна отворена кухиња, гласна музика, бука и дјевојке у традиционалним руским кецељама - осликавају само дјелић атмосфере.
У сваком случају, руска кухиња доживјела је ренесансу, угоститељски бизнис у руској престоници, упркос кризи, цвијета. Надлежни из области туризма и угоститељства сада обећавају да ће више пажње посветити гастрономском туризму и да цћ Русија постати свјетска гастрономска атракција. Ако то већ није.