Први мај у Српској у ишчекивању Општег колективног уговора (ВИДЕО)
Иако једнако црвен као у 19. вијеку, каранфил, као симбол радничког бунта, више није у моди. Оштрица захтјева временом је отупила, иако разлога за инсистирање на правима радника има као и прије више од стотину година.
Овогодишњи 1. мај у Српској протиче у ишчекивању новог Општег колективног уговора. За многе је овај дан, ипак, више синоним за некад популарна првомајска дружења.
У свјетлу неуспјелих преговора о Општем колективном уговору по новом Закону о раду, радници у Српској немају претјерано разлога за славље. Иако су и једни и други радницима честитали празник, и Синдикат и послодавци, испоставило се, за раднике се залажу, бар за сада, само декларативно, па кривицу за неуспјеле преговоре пребацују једни на друге.
Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, сматра да је за лош положај радника у Српској главни кривац је Синдикат, јер он представља раднике у управи, а "нико не размишља о реалном сектору".
Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката Републике Српске, каже да раднику исплаћује плату послодавац, а да смо у Српској имали и још увијек имамо добре колективне уговоре, те да је "проблем што се они у једном дијелу предузећа не примјењују, кривац за то је систем, то раде контролни органи, не Синдикат".
Поруком да је Влада чврсто опредијељена да сачува свако радно мјесто, 1. мај радницима је честитала премијерка Жељка Цвијановић. Уз честитке предсједника Републике, Народне скупштине и традиционално социјалиста, ресорни министар Миленко Савановић поручио је да би договор о новом Општем колективном уговору могао да буде постигнут до краја маја.
- Нико нема право да се игра са судбином људи и судбином њихових породица и њиховим животима - истиче Савановић.
Прича о борби за радничка права почиње крајем 19. вијека. Међународни карактер добија 1886. године демонстрацијама десетина хиљада радника у Чикагу који су тражили боље услове рада и увођење осмочасовног радног времена.
Празник се током година с америчког континента преселио у Европу. На наше просторе је дошао почетком 20. вијека. У првим годинама оспораван, доласком комунизма, постао је његов симбол и празник радничких права. Тих времена присјећа се и Приједорчанин Зоран Анушић. Све је почињало, каже, уранком.
- Сви грађани који смо се знали, ишли смо заједно на роштиљ, печење, прасетина, јагњетина, пиће, општенародно весеље, чак се и коло играло - каже Анушић.
Киша која у већем дијелу Српске пада од синоћ, многе је омела у плановима, па су на првомајски уранак отишли само најодважнији. Ове године није било ни протеста синдиката који најчешће 1. маја излазе на улице да би подсјетили послодавце да су спремни борити се за своја права. Овај пут су од тога у Српској и Србији одустали због Васкрса. С друге стране, испред предузећа Содасо у Тузли, које је спаљено 2014. током радничких протеста, данас су протестовали радници пропалих предузећа. Протести су одржани и у Загребу.