"Београд је осамдесетих сијао"
У студију Александра Протића средином априла почела је прва фаза рада на филму који ће, како је најављено, бити достојан споменик лику и дјелу једног од највећих умјетника бивше Југославије, духу Београда, најважнијем представнику Новог таласа, симболу једног љепшег времена и вриједности на које се заборавља.
"Нови талас се појавио у средини у којој се то није очекивало. Била је то нова епоха, нови стил живота, појавила се свјежа музика, свјеже идеје, спотови који су имали свјетски одјек. Дивно је било бити свједок свега тога", рекао је Шандоров Тањугу.
Близак пријатељ и сарадник Владе Дивљана подсјећа да је Дивљан пратио све ново што се дешало у музици и увијек био "на пола корака или корак испред" многих свјетских звијезда, "човјек који је давао музику и музика је била увијек дио њега".
"Прожимала га је, све је пролазило кроз њега и све што је радио долазило је до људи, то је био тај савршен круг, дивна размјена енергије која је у његовом случају била фантастична и за сва времена", нагласио је Шандоров, додавши да је Дивљан оставио на десетине мелодичних пјесама које су "ишле директно у срце" и то га је издвајало.
Редитељу Младену Матичевићу Влада Дивљан је једна од најдражих и најзначајнијих фигура у животу.
"У вријеме када сам ја одрастао поп и рок музика су биле врло важне и ми смо се препознавали и формирали на основу тога ко које плоче слуша и које групе воли, а Влада Дивљан је за мене био најзначајнији представник тог Новог таласа и београдске сцене или тог цијелог новог покрета у рокенролу који је редефинисао све, звук, изглед, понашање у односу на медије", испричао је Матичевић у разговору за Тањуг.
Он наглашава да је Дивљан и у историјском смислу изузетно важна личност.
"Мислим да је западна цивилизација од шездесетих година заправо највише формирана кроз поп културу. На исти начин на који ће људи и овде и у иностранству рећи да су их формирали Дејвид Боуви, "Клеш или Рамонс, ја могу да кажем да је мене и моју генерацију формирао Влада Дивљан", истакао је он.
Дивљан је, према ријечима Матичевића, донио нови изглед, нову енергију, ново читање урбане популарне културе педесетих и шездесетих година у Београду, донио је двадесетак пјесама које ће бити евергрин, али и елеганцију у појави, феноменално свирање гитаре, унио је у рокенрол манире који му врло често не припадају, господствено понашање.
"Постао је фигура због које смо били поносни да кажемо негдје на мору да смо из Београда и просто је био најзначајнији представник тог периода и револуционаран у сваком смислу", додао је он.
То вријеме обиљежили су и групе "Електрични оргазам", "Дисциплин а кичме", "Екатарина Велика", али Дивљан је, по мишљењу Матичевића, имао посебну "ванвременску елеганцију и господство".
"Сви смо му завидјели, био је најталентованији, најпаметнији и најљепши и све дјевојке су га вољеле и страшно је свирао гитару. Шта бисте могли више да очекујете од живота?", рекао је Матичевић.
Он се сјећа да је Београд осамдесетих година био сивљи, "није било шареног свјетла, ни милион мјеста на која сте могли да изађете, али је духовно свјетлио".
"Управо ти људи и та генерација свима нама је отворила врата у свијет умјетности, рокенрола, тако да је парадоксално да је у том сивилу свијетлило заправо јако свјетло, а то су били сви ти рок музичари и постојала је снажна енергија да ми припадамо нечему, да вјерујемо у нешто, да је то наш глас, наша побуна", нагласио је Матичевић, додавши да он и даље живи "у вријеме када су живјели Идоли".
Шандоров се присјећа да осамдесетих година нико није направио велику каријеру и стекао велики новац по свјетским мјерилима, али и да то никоме заправо није било битно.
"Свирки је било пуно, свирало се у пуним салама и на много мјеста, а данас, чини ми се да је глобално музика отишла у врло сведени, минималистички, примитиван израз који је постао страшно популаран", примјетио је Шандоров.
Признаје да не прати много свјетску сцену, али примјећује да је оно што на "Јутјубу" пређе милијарду прегледа "дно дна", да ту од музике нема ништа.
"Људи који фантастично пјевају условљени су да обрћу новац, па је тако Кристина Агилера приморана да пјева глупости да би зарадила продуцентским кућама велики новац. Новац гуши све квалитетно и оно што умјетност треба да буде. Новац је у свим сегментима умјетности постао мјерило успјеха. Ово вријеме је донијело грубу материјализацију свега", констатовао је Шандоров.
Он истиче да ће филм "Небеска тема" показати "новим клинцима" колико је Дивљан био диван човјек, "човјек који је овај град учинио бољим и многе људе учинио срећнијим".
Матичевић каже да ће се у филму видјети како се свирало некад и како се данас, на нов начин, свирају те исте пјесме.
"Можда ће то неком клинцу отворити врата ка свијету који је потпуно чаробан, јер људи који не познају ту музику су људи којима је један спектар нечега одузет и овај филм ће то покушати да врати", поручио је Матичевић.