Пад страних инвестиција у Македонији
Према статистичким показатељима, директне инвестиције у фебруару ове године достигле су 32,6 милиона евра, а у јануару једва 1,6 милиона евра.
Македонски економисти очекују да ће у условима дубоке политичке кризе у којој се земља налази директне стране инвестиције наставити да падају.
"Сасвим очекивано, у условима политичке кризе, не само што нема нових страних инвеститора, већ постоји, вјероватно, размишљање како да побјегну. Нема таквог инвеститора који ће уложити капитал у земљи која се суочава са политичким ризиком и у томе га неће поколебати никакве повољности за инвестирање", упозорио је универзитетски професор Сами Бислими.
У протеклом периоду страни инвеститори у Македонији добијали су низ
повољности, од разних пореских олакшица до државне помоћи.
Према истраживању Центра за економску анализу, једно радно мјесто у периоду од 2007. до 2014. године коштало је Македонију 21.000 евра.
Страни инвеститори стационирани у технолошким развојним зонама у Македонији у прошлој години остварили су укупан приход од 1,6 милијарди евра.
Највећи страни инвеститор је британска компанија "Џонсон Мети", специјализована хемијска индустрија за производњу катализатора, која у извозу на страна тржишта учествује са више од 80 одсто.
Статистика, међутим, упркос повољностима биљежи континуирани пад директних страних инвестиција у Македонији на годишњем нивоу.
Директне стране инвестиције у Македонији у 2013. години износиле су 252 милиона евра, 2014. године око 205 милиона евра, а прошле године 157 милиона евра.
Према подацима Народне банке Македоније, у посљедње три године смањено је и учешће страних инвестиција у бруто-домаћем производу.
Стране инвестиције у 2013. години учествовале су са 2,8 одсто у БДП, а прошле године са 1,9 одсто.