Њемачка: Преговарачки оквир не захтијева признање Косова
Севим Дагделен и још неколико савезних посланика њемачке Љевице доставили су обиман упит савезној Влади о односима Србије са Косовом, споразуму са НАТО, те о томе како ће се то одразити на европски пут Србије.
Одговор на 31 питање у које је Дојче веле ексклузивно имао увид, открива ставове званичног Берлина о геополитичком позиционирању Србије.
У одговорима се, како Дојче веле преноси, наводи да се позиција њемачке Владе по питању односа Београда и Приштине темељи на преговарачком оквиру који је Србија потписала у јануару 2014, а који захтијева да до краја приступних преговара са ЕУ дође до "обухватне нормализације односа Србије и Косова у форми правно обавезујућег документа". Додаје се да преговарачки оквир не захтијева "признање Косова од стране Србије".
Са друге стране, посланица Севим Дагделен ставове Брисела и Берлина види као "фактичко приморавање" Србије да призна Косово уколико жели да приступи ЕУ. У питању је начин да се дестабилизује Балкан, оцјењује Дагделенова.
Љевица је, иначе, једина њемачка парламентарна странка чији се политичари противе независности Косова те ширењу НАТО, пише тај медиј.
Севим Дагделен: Са Русијом, а не против ње
Љевицу је најприје занимало на који начин на позицију Србије утиче Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) који је Београд прије годину дана закључио са НАТО-ом.
Према тумачењу њемачке владе, ИПАП не говори ништа о евентуалном будућем чланству неке земље у НАТО, нити се коси са прокламованом војном неутралношћу Србије.
"Србија као циљ у ИПАП-у дефинише намјеру да, у складу са националним интересима, интензивира сарадњу са НАТО и другим земљама Партнерства за мир. Осим тога, постоји више земаља које су привржене неутралности од савеза, али истовремено одржавају партнерске односе са НАТО-ом, на примјер Швајцарска, Аустрија, Финска или Република Молдавија", пише у одговору који је у име Владе стигао Љевици из Министарства спољних послова.
Додаје се да коалициони споразум демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) и социјалдемократа (СПД) који тренутно владају у Њемачкој, предвиђа "активно" подстицање држава Западног Балкана на чланство у Европску унију и НАТО, али да је "политичка воља Србије" одлучујућа за "интензитет и даље облике односа са НАТО". Берлину је познато да је српски парламент децембра 2007. изгласао да је за промјену војне неутралности потребан референдум.
"Константни покушаји да се српска неутралност смекша све јачим везивањем уз евро-атлантске структуре ствара нову несигурност на Балкану", тумачи са своје стране Севим Дагделен, која је у свом посланичком клубу задужена за спољну политику и чланица је Одбора Буденстага за спољне послове. Она сматра да се приближавањем НАТО Србија приморава на супротстављање Русији, али и сопственом становништву које, каже, "већински одбацује чланство у западном војном пакту". Дагделенова за Дојче веле још додаје да безбједности у Европи може бити само "са Русијом, а не против ње".
Вјежбе на обје стране
У неколико питања су опозициони посланици покушали да сазнају шта све њемачка влада зна о војним вјежбама на којима српска армија учествује заједно са руском, односно са западним војскама.
Одговори нису спектакуларни, већ су више сажетак јавности добро познатих информација рецимо о српско-руском хуманитарном центру у Нишу, војној вежби Словенско братство и летачком тренингу српских и руских пилота авиона-ловаца и хеликоптера – обје вежбе биће одржане и ове године.
Такође, наводи се да је Војска Србије учествовала са војницима пешадије на вежбама Saber Junction (100 војника), Combined Resolve IV (100 војника) и Allied Spirit II (30 војника) које је америчка војска са партнерима организовала на југоистоку Њемачке. Међутим, савезна влада није знала или хтјела да одговори на питање шта се тамо и са којим циљем тачно вјежбало.
Српски и руски генерали на војној вежби "Срем 2014".
У одговору Владе Њемачке наводи се да усмјерење Србије ка ЕУ није у колизији са сарадњом Београда и Москве, па чак ни када је та сарадња војна. "С друге стране, Србија се као приступни кандидат обавезала да, до уласка у Европску унију, све више усклађује своју спољну и безбједносну политику са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ."
Три питања су љевичари посветили београдском Центру за евроатланстске студије, трусту мозгова који се јавно залаже за чланство Србије у НАТО, пише Дојче веле.
Једно од питања је о финансирању те организације из одјељења НАТО за односе с јавношћу (НАТО Public Diplomacy Division) - према виђењу Љевице, то одјељење је у Украјини пружило знатну помоћ да подршка НАТО са 13 до 15 одсто нарасте на преко 50 процената кроз неколико година. На то њемачка Влада одговара да поменуто одјељење НАТО већ неколико година спонзорише по један догађај у организацији ЦЕАС, те да тој организацији средства донирају и Европска комисија и разне фондације.
Без сазнања о смрти дипломата
Љевицу је занимало на који начин српска војска сарађује са Бундесвером и у одговору Владе је дат детаљан преглед курсева и обука које су инструктори Бундесвера држали појединим српским официрима, јединицама, медицинском особљу, рачуновођама... То се, стоји у одговору, дешава на основу споразума о сарадњи у сектору одбране из априла 2006. који је тада закључен са Државном заједницом Србије и Црне Горе.
"Тренутно, по српској жељи, трају консултације око замјене тог споразума сличним међувладиним споразумом између Савезне Републике Њемачке и Републике Србије", пише званични Берлин.
Jедно од питања посвећено је и нападу америчке авијације на положаје тзв. "Исламске државе" у Либији (19. фебруар ове године) - то је напад у којем је, како се вјерује, страдало двоје српских дипломата који су раније отети. Међутим Влада на питање Љевице одговара да о томе нема никаквих посебних обавјештајних или других сазнања, те да у Берлину није познато да ли су српски држављани страдали у том нападу.