Шта треба Трампу да би постао предсједник?

Милијардер Доналд Трамп, који је јучерашњом побједом на страначким изборима у Индијани дошао надомак предсједничке номинације републиканаца, за побједу на изборима у новембру мораће да привуче много ширу подршку бирача да би ушао у Бијелу кућу, оцјењује агенција АП.

Трамп има отворен пут ка номинацији републиканаца, пошто је његов ривал Тед Круз одустао од трке након избора у Индијани.

Бирачи на предсједничким изборима су млађи, више је жена и далеко су разноврснији од претежно бијелих гласача на републиканским изборима. На недавним општим изборима, такви гласачи су већински нагињали демократама.

Да би поништио предност демократа међу женама, младима, црнцима, Латино-Американцима и гласачима поријеклом из Азије, Трамп ће морати да максимизира своју подршку међу бијелцима, поготово међу бијелим мушкарцима, до нивоа који је ријетко виђен.

Анлитичари оцјењују да би Трамп морао да обезбиједи подршку двије трећине бијелих гласача, што је у модерној политици успјело једино Роналду Регану у убједљивој побједи на изборима 1984. године када је добио други мандат.

"Трампу ће бити тешко да повећа број присталица међу групама које га већ подржавају", рекла је Карлин Боуман, демографкиња из Америчког предузетничког института који нагиње десници.

Рај Тешеира из либералног Центра за амерички прогрес рекао је да је Трамп добро прошао на страначким изборима међу бијелцима с факултетском дипломом, али да анкете указују да га та демографска група не воли када се посматра шире бирачко тијело.

И међу републиканцима има оних који сматрају да је пред Трампом тежак задатак.

"Тог типа мрзи или не воли изузетан број америчких бирача", рекао Вит Ајрес, који је радио анкете за предсједничку кампању Марка Рубија.

Ајрес додаје да није само да једна група не воли Трампа, додајући да је милијардер оштром реториком о имиграцији и увредљивим изјавама о женама "направио себи непријатеље међу милионима Американаца".

Непопуларност међу тим групама Трампу би посебно могло отежати да добије изборе у Охају и на Флориди које републиканац мора добити да би обезбиједио улазак у Бијелу кућу.

Хилари Клинтон, која ће скоро извјесно обезбиједити демократску номинацију, такође има своје слабости, наводи АП.

Анкете показују да бирачи не вјерују Хилари Клинтон, која уз доста изазова води у трци с Бернијем Сандерсом, при чему и с пракично обезбјеђеном номинацијом губи изборе на посљедњим гласањима, као јуче у Индијани.

Клинтон, ипак нема додатну препреку с којом је Трамп суочен - сопствену партију.

С јачањем партијских подјела у САД, предсједнички кандидати на претходних неколико избора су могли да рачунају на макар 90 одсто гласова својих странака.

Код Трампа, међутим, није очигледно да може рачунати толику подршку републиканаца. Иако је добијао све већи број гласова и иако су његови ривали одустајали од трке, подршка Трампу међу истакнутим републиканцима се није знатно повећала.

Трампов успон на странчким изборима је заправо пратио покрет међу конзервативцима који су се заклињали да никада неће гласати за њега, а многи утицајни републиканци су рекли да планирају да прескоче страначку конвенцију у јулу у Кливленду, на којој би требало да буде потврђена предсједничка кандидатура.