Трамп је судбина Републиканаца

Побједа је на крају и за самог Трампа стигла изненађујуће брзо. Након што је побједио и на предизборима у Индијани, његов супарник, сенатор Тед Круз, одустао је од трке за предсједничку кандидатуру. Најавио је повлачење, а да притом ниједном није споменуо Трампа. Круз је увријеђен, огорчен, тужан. Не само да је Трамп у предизборној кампањи нападао њега лично, већ је нападао и његову породицу. Није први пут да Трамп од политичких супарника ствара непријатеље. Зато ће идућих мјесеци морати да страхује њихове освете, да пази да не говоре лоше о њему, да не буду злопамтила.

Трампу треба дипломатска вјештина

Готово је сигурно да ће Трамп бити кандидат Републиканске странке на предсједничким изборима у новембру. Његов први задатак сада је да уједини посвађану странку. Али то је лакше рећи него учинити. Ипак, Трамп се у свом говору након побједе у Индијани трудио да превазиђе међусобне сукобе протеклих мјесеци. Три пута је похвалио пораженог Круза, а више пута страначки естаблишмент, који је у свим досадашњим говорима критиковао. И напао је Хилари Клинтон. Републиканце уједињује прије свега супарништво с њом, највјероватнијом кандидаткињом Демократа.

Кампања у трци за предсједничку кандидатуру траје већ десет мјесеци. Код Републиканаца је она прошла потпуно друкчије него што су прогнозирали и највећи стручњаци и познаваоци унутарстраначких прилика. Још прошлог љета нико није рачунао с побједом Доналда Трумпа, јер – међу републиканским кандидатима је било великих имена, успјешних и искусних гувернера и сенатора, политичара с добро напуњеном “ратном благајном“, с подршком страначког руководства и политичке елите САД.

Трамп не чита са телепромптера

Међутим, међу бирачима је Трамп био успјешан. Он који никада није обављао неку јавну функцију. Милијардер и звијезда Ријалити рограма. Бирачи су хтјели све – само не политичара.

Трампова порука о корумпираним елитама је упалила. Његова оптужба да је Вашингтон крив за економско пропадање средњег слоја је освајала. Трамп говори језиком малог човјека. Говори слободно. Његове присталице му вјерују. Или, боље речено, желе да му вјерују. Хилари Клинтон можда има пуну главу чињеница и бројки о високој политици, али њој је и за кратак говор потребан телепромптер. Готово нико није толико добро припремљен за посао у Бијелој кући као она. Али Хилари има проблем – вјеродостојност. Американци је не воле. Она, за разлику од свога мужа, нема природни таленат за политику.

Одсада су Трамп и Републиканска странка међусобно судбински зависни. Биће занимљиво посматрати како се галамџија Трамп претвара у државника, како ће да се труди да се приближи женама-бирачима, од којих га њих 70 одсто одбацује. Шта ће Трамп да обећа Американцима латино-америчког и афричког поријекла како би га они мало мање одбијали него до сада? Радна мјеста? Више новца за образовање? Америчка предсједничка трка остаје напета.