"Мало је вјероватно да ће Трамп побиједити, али је вјероватно да ће Клинтонова изгубити"

Ипак, његов успјех је посљедица одређених слабости Хилари Клинтон, као и развоја Републиканске странке посљедњих деценија,пише Инес Пол.

1. Доналд Трамп није Хилари Клинтон

Звучи баналније него што јесте. Бивша министарка спољних послова и прва дама не би само за Републиканце била неподесна предсједница. Многи независни политичари, па чак и многе Демократе, имају са њом великих тешкоћа. Она претпоставља схватање политичке елите, као династије. Осим тога, неко ко је провео толико времена на јавним функцијама као она, морао је и да начини гомилу грешака које се сада користе против ње. Њен највећи проблем се јасно види у свјетлу скандала са електронским писмима: то је ароганција моћи са којом она посеже за привилегијама. Да се брзо и јасно извинила, та тема би већ била заборављена.

2. Доналд Трамп говори тако да га људи разумију

Све и ако много тога што Трамп каже нема много смисла, па и када он сам себи противрјечи у истој реченици, чињеница је да он говори тако да може да га разумије свако ко иоле разумије енглески. Нико не мора да гледа у рјечнике ни да се бори са одгонетањем компликованих реченица. Људи га разумију и зато осјећају и да он њих разумије и озбиљно схвата.

3. Људи му вјерују

На први поглед то нема смисла. Али, управо зато што се Трамп уплиће у противрјечја и о једној теми износи различите тезе и тврдње, многи људи имају осећај да је он искрен. У предизборној кампањи, у којој су изјаве политичара најпрецизније прилагођене различитим циљним групама, аутентичност је за многе важнија од промишљених концепата који често изгледају као да су безлични и научени напамет.

4. Његови привредни успјеси су видљиви

Готово свакодневно на видјело избијају детаљи који показују да послови такозваног мултимилионера из Њујорка одавно нису тако успјешни као што он то представља. До сада, међутим, ти извјештаји нису ни најмање наштетили његовим причама о себи као успјешном бизнисмену. Разлог томе је између осталог и чињеница да његово – великим дијелом наслијеђено – богатство може да се види, у форми терена за голф, коцкарница или познатих Трампових торњева.

5. Он се не боји тога што ствара себи непријатеље

Његова вика, његове увреде и испади, за многе су доказ да се он не боји тога што ствара себи непријатеље. А то важи као јасан доказ снаге. Прије свега када на прво мјесто треба поставити непосредне интересе САД. Многи његови сљедбеници не псују, нити вријеђају жене. Али, он то ради – а то је за њих доказ снаге какву очекују од једног вође. Многима се допада то што је неко коначно искочио из шаблона правила понашања и друштвених норми у земљи у којој заједно живе припадници много различитих култура и религија.

6. Доналду Трампу су важни став и осјећања

Нико од Трампа не очекује промишљене, конзистентне, разрађене планове. Умјесто тога, он нуде велике гестове и визије – као одговор на страхове и несигурност својих сљедбеника. Он нуди емотивну домовину која се дефинише прије свега оним што је разликује од "других" – управо то што многи желе. Јер, многи не желе да слушају захтјеве за суочавањем и позиционирањем, већ траже једноставне одговоре.

7. Све треба да остане као што никад није било

Сан Доналда Трампа о уздигнутој Америци прошлости је прије свега једно: одбијање да се призна да живимо у глобализованом свијету. Зато је Трамп једини у овој предизборној кампањи који нуди лијек за страх од промјена. Реченицом: “Учинимо Америку сјајном поново“ он је нашао једноставан слоган иза кога могу да се окупе сви који се боје да ниво благостања неће моћи да се трајно одржава. Доналд Трамп је персонификовано одбијање глобализације – а озлоглашена ограда на граници са Мексиком је постала симбол тог одбијања.

8. Доналд Трамп је одговор на развој Републиканске партије

Од касних седамдесетих, Републиканска партија се кретала путем који се није допадао многим традиционалним бирачима. Феномен Трамп је одговор на то. Партија га је створила својим анти-владиним курсем и фокусирањем на привредну елиту. Класични бирачи, бијелци средње класе, лоше су прошли у јеку глобализације и конкуренције имиграната као јефтине радне снаге. Старе конзервативне вриједности Линколнове странке су ослабљене сопственим екстремизмом и тако је створен Трамп.

9. Посљедња шанса за бијелце

За демократе, бјелачки средњи слој већ сада више нема егситенцијалну улогу. Републиканци на овим изборима морају себи да обезбједе гласове тог слоја да би могли да побједе. Са друштвеним промјенама – најкасније 2050, већина Американаца више неће бити бијеле пути – проћи ће и та моћ. Сходно томе, ови избори би могли да буду и посљедњи на које би бијели средњи слој још могао да утиче. И зато што ниједан други кандидат није био у стању да страхове и наде тог слоја тако добро искористи за себе као Трамп.

10. Доналд Трамп није Хилари Клинтон

У Вашингтону је популарна сљедећа прогноза: мало је вјероватно да ће Трамп побиједити, али је врло вјероватно да ће Клинтонова изгубити.