Русија - НАТО: Нова фаза трке у наоружавању
"У мјесту Девеселу, 180 километара југозападно од Букурешта, је послије двије и по године градње, пуштена у погон румунска компонента противрактеног система НАТО“, пише швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг: “Систем који су развиле САД би требало да правовремено препознаје напад ракета кратког и средњег домета и да уништава те ракете ван Земљине атмосфере. Систем ће допунити једна радарска станица у Турској, командна централа у бази америчке војске Рамштајн у Њемачкој, ратни бродови опремљени одбамбеним ракетама и радарским системима, као и противракетни систем постављен у Редзикову у Пољској.Градња ове базе, требало би да буде завршена 2018."
Алијанса је 2010. одлучила да европски дио своје територије заштити противракетним системом који сеже од Гренланда до Азорских острва. Разговори о укључивању Русије у пројекат су пропали. Реагујући на примједбе Москве, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је у Румунији рекао да противракетни штит није усмјерен против Русије и да нема утицаја на нуклеарно застрашивање. Столтенберг је подвукао да је стациониран само мали број одбрамбених ракета, а да се оне налазе предалеко на југу или преблизу Русије. Румунски извори преносе да у бази Девеселу има 44 ракете.
У Москви су покушаји да се умири Русија – безуспјешни. Председник Одбора Думе за одбрану адмирал Владимир Комоједов, окарактерисао је противракетни штит као директну пријетњу. Не 100 одсто, већ 1.000 одсто је тачно да је баш Русија на нишану, рекао је он према наводима агенције Интерфакс. Русија је на становишту да би војна база у јужној Влашкој, постављена 1953, могла бити коришћена за испаљивање ракета са нуклеарним бојевим главама. Трн у оку Руса су и јаки радари који могу да раније региструју испаљивање интерконтиненталних ракета. А то значи предност за НАТО.Портпарол предсједника Путина је најавио мјере којима ће бити гарантована безбједност Русије – али их није описао. Прије тога је Кремљ саопштио да ће на Крим стационирати ескадрилу тешких бомбардера, а гласно се размишља и о наоружавању енклаве Калињинграда, као и о инсталирању система за рано упозоравање и одбрану на Арктику.
"Већ у петак би требало да почне градња још једне ракетне базе“, пише њемачки јавни сервис АРД на свом интернет-порталу: “Москва већ дуже замјера да је систем уперен против Русије, јер би могао да смањи њену способност за извођење нуклеарне одмазде. То су и САД и НАТО стално демантовали, али пријетња на коју се они позивају, наиме: Иран, послије постизања нуклеарног споразума са Техераном – више није таква пријетња. Стручњаци сматрају да се Техеран не интересује за ракете које могу да погоде много даље циљеве од Блиског истока – нема јаких доказа да Иран активно ради на развоју ракета средњег или интерконтиненталног домета. Тако нешто се не ради тек тако, сматра Михаел Елеман са лондонског Међународног института за стратешке студије.“
НАТО појачава присуство својих јединица у Источној Европи – додуше, у скромном обиму, али то је као политички симбол врло примјетно. Москва реагује сличним гестовима на својој западној граници. Изнад Балтичког мора, двије стране су током протеклих мјесеци више пута покушавале да се међусобно застраше – борбеним авионима и бродовима. Поред звецкања конвенционалним оружјем, сада би могло да дође и до новог издања трке у нуклеарном наоружавању. Још крајем прошле године, Русија је, реагујући на предстојеће пуштање у погон противракетног система НАТО у Румунији, запријетила развојем нових интерконтиненталних ракета које ће бити у стању да пробију сваки противракетни штит, као што је то рекао командант руских ракетних јединица Сергеј Каракаев.
“Политичари у Берлину и Вашингтону се све више брину да би Русија могла да изађе из уговора ИФН о нуклеарним ракетним системима средњег домета. Поготово када се зна да би противракетни системи НАТО могли да буду усавршени – а то у Москви може да створи осећај претње. Читава ова ескалација је могла да се избегне. Још 2007, руски председник Владимир Путин је понудио Западу сарадњу на плану противракетних система. У ту сарадњу је требало да буде укључена и руска радарска станица у Габали (Азербејџан). Амерички стручњаци су обишли ту станицу и закључили да је застарела и неупотребљива. Иако је Москва ставила у изглед модернизацију станице, понуда је одбијена.“