Борба против рекета у Њемачкој
Случај који се догодио у Хамбургу као да је из неког филма о мафији. Уцјењивач већ од раније познат полицији, мушкарац пријављен као нестала особа, пронађен је испред свеже реновираног улаза у један ресторан. Нањушили су га полицијски пси – 30 центиметара испод земље. Био је забетониран! Како се сумња, 52-годишњи власник ресторана га је устреијлио након што су захтјеви рекеташа постајали све дрскији и дрскији.
Случај из Хамбурга само потврђује оно што је стварност и у Њемачкој: рекетирење је још увек дио организованог криминала против којег се боре специјалне полицијске снаге. Недјела се догађају углавном унутар затворених кругова. Нарочито су често, према наводима полиције, погођени руски, турски и италијански грађани Њемачке, они који имају радионице, продавнице, ресторане и кафиће.
“Често на њих притисак врше њихови земљаци“, прича Јирген Рот који је истраживао тај феномен. Полицијска сазнања потврђују његове тезе: “Починиоци говоре исти језик, одлично познају ситуацију у својој отаџбини и менталитет својих жртава.“
Класични облик уцјењивања код којег се пред вратима појављују мишићави разбијачи и пријете ликвидацијом, очигледно је застарио модел. Протеклих година у Њемачкој није било крвопролића као у Дуизбургу у августу 2007, када је убијено шест чланова мафије. Одавно је ријеч о рекету новчаних износа много већих од просјечно изнуђене своте (50.000 евра), тврде истражиоци.
Дигитални рекет
Кристијан Фајфер, криминолог и дугогодишњи директор Криминолошког истраживачког института Доње Саксоније, овако описује данашње рекеташе: “Уцјене су данас претежно у области кибернетичког криминала, зато што полиција на том пољу има много мање истражних могућности.“
Варијанта 1: прво стигне електронско писмо без сумњивих додатака. У њему стоји да конкурент наводно планира да уништи посао жртве уцјењивача. У писму се нуди “услуга“ – елиминисање конкуренције. Веома конкретно се демонстрира да “понуђач“ услуге има и моћ да то заиста уради. Са рачунара затим одједном нестају подаци жртве, а касније их “понуђач“ бесплатно враћа. Жртва би притом требало да плати за одбрану од конкурента, који би, да се зна, поступио на сличан, ефикасан начин. Порука је јасна.
Варијанта 2: често се примјењује код власника ресторана. На интернету се у више наврата саботира систем за резервацију стола у ресторану, покушава се да се муштеријама “згади“ посјета локалу. Да би се то зауставило, мора да се – погађате – плати.
У једном, до сада највећем истраживању европског кибернетичког криминала, ускоро би требало да буду приказану и анализирани такви случајеви, најављује Фајфер.
Криминал у сивој зони
Уцјене се ријетко пријављују. Зато и није познат тачан број тих случајева, али сигурно је да их има много. У њемачком Кривичном закону се, осим тога, рекет не третира на посебан начин. У полицијским статистикама рекет се углавном “крије“ иза других кривичних дјела попут изнуђивања, тјелесних озледа и слично. Најактуелнији подаци су из 2014. Њемачке власти евидентирале су 94 случаја рекета. Током претходних пет година било их је око 140.
Како се заштитити?
Њемачке савезне покрајине на различите начине се боре против таквих криминалаца. У Баварској, судећи према наводима полицијског синдиката, готово и да нема финансијских и кадровских проблема. У Северној Рајни Вестфалији, али и на истоку Њемачке, ствари изгледају другачије.
Рајнер Вент, председник савезног Синдиката њемачке полиције, жали се на штедњу у техничком опремању службеника и вођењу кадровске политике. Све теже је, каже, водити истражне поступке о компликованим случајевима организованог криминала.
Има и много иницијатива које подстичу полиција и друге организације које могу да се похвале и успјесима. Индустријска и трговачка комора у Килу, рецимо, нуди помоћ како се отарасити уцјењивача. Њихова правница Тина Мелер каже: “Браните се од почетка! Ни у ком случају немојте да пристанете на захтјеве уцењивача!“ Јер – ко једном плати, плаћа увијек.
И заиста, најбоља искуства су она код којих се одмах почело да одбраном од захтјева уцјењивача: “Они једноставно не рачунају са толико храбрости!“ Слична искуства има и удружење “Мафија – не, хвала“, основано у Берлину, а које у међувремену финансијски подржава и Европска унија. Шеф удружења Луиђино Ђустоци за DW каже: “Чак и у Палерму власници ресторана имају успјеха са својом иницијативом “Адио Пижо“ (Збогом рекету).“
Помогло је и укључивање јавности. “Пажња јавности обесхрабрује уцјењиваче“, каже Ђустоци. Државна тужилаштва потврђују да то важи и у Њемачкој. Полиција у Доњој Саксонији указује на релативно високу стопу рјешених случајева уцјене. Од 20 случајева, полиција је успјела да разријеши њих 13.