Фоча: Музеј Старе Херцеговине обиљежио 60 година рада
Професори историје из Билеће, који предају на Филозофском факултету у Косовској Митровици, Глигор Самарџић и Радмило Пекић одржали су у галерији Музеја два предавања о историји Херцеговине, а Фочаке је посебно занимао период владавине Косача.
Пекић је изнио најзанимљивије детаље из живота великих војвода босанских из породице Косача, која се у историјским списима први пут помиње 1379. године - Влатка Вуковића и његових насљедника Сандаља Хранића и Стјепана Вукчића, који је титули војводе додао и титулу херцега од Светога Саве, по чему је Херцеговина добила назив.
Великог војводу босанског Влатка Вуковића, Пекић је описао као великог борца против турског надирања, за којег је остало упамћено да је у два наврата, прије Боја на Косову, потукао турску војску, те да је у Боју на Косову предводио лијево крило српске војске.
Посједе Косача увећао је његов насљедник и синовац Сандаљ Хранић, да би се владавина ове породице, подсјетио је Пекић, завршила са херцегом Стјепаном.
Он је навео да званична историографија сматра да Косаче потичу из села Косаче код Горажда, у чијој близини се налази православни храм Светог Георгија, који је подигао Херцег Стјепан, мада постоји и теорија да воде поријекло из Рудина код Билеће.
У холу Музеја постављена је и мини изложба о једном од најзнаменитијих Фочака, хирургу Ристу Јеремићу, почасном доктору медицине Универзитета у Београду, који је медицину студирао у Бечу и Грацу, гдје је дипломирао 1897. године, поставши први домаћи хирург у БиХ.
У богатој љекарској каријери био је шеф хирургије болнице у Тузли и директор Земаљске болнице у Сарајеву.
Из изложбе се може сазнати да је "Фочански соко" који је основао доктор Јеремић било прво соколско друштво у БиХ, те да је у Фочи основао и Трезвењачко друштво "Побратимство", а један је од оснивача Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" у БиХ.
Јеремић је оставио велики број научних радова, а писао је и о историји здравствене културе и медицине. Под утицајем свог пријатеља Јована Цвијића, први је на овим просторима писао о антрополошким особинама нашег народа, наводи се у тексту Политике из 1937. године, који је дио поставке.