Преминуо историчар и филозоф Жарко Видовић
Жарко Видовић рођен је 1921. године у Тешњу код Добоја, а у обје Југославије - Краљевини и СФРЈ, живио је и школовао се у четири града: Сарајеву, Новом Саду, Загребу и Београду.
Од октобра 1941. године, када је ухапшен у Сарајеву, био је заточеник усташког логора Јасеновац, као и нацистичких радних логора у Њемачкој и Норвешкој, одакле је побјегао 1943. године.
Више пута прекидане студије - због рата, заточеништва у нацистичким логорима и комунистичким затворима - наставио је на Београдском универзитету 1948. године, а завршио их је 1952. године. Студирао је прво филозофију /група за историју филозофије/, а онда и историју умјетности.
Од завршетка студија предавао је на сарајевском Универзитету, који је био принуђен да напусти 1961. године због политичких притисака и пресели се у Загреб, гдје је на тамошњем универзитету као редовни професор предавао историју цивилизације.
Због јавно израженог отпора агресивном наступању хрватског национализма и ширењу србофобије, 1967. године отпуштен је са загребачког Универзитета и протјеран из Загреба.
Преселио је у Београд 1969. године, гдје се касније запослио у Институту за књижевност и уметност, на којем је радио до 1986. године.
Професор Видовић је од самог почетка био предавач на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, а на Академији СПЦ за умјетност и консервацију предавао је историју умјетности.
Носилац је Ордена Светог Саве за животно дјело, а нека од његових најзначајнијих дјела су "Мештровић и савремени сукоб са архитектом", "Његош и Косовски завјет у новом вијеку", "Србију у Југославији и Европи", "Гутенбергова галаксија" и друга дјела.